Независност Босне и Херцеговине прва је признала Бугарска 15. јануара 1992. године, а дипломатски односи између две земље успостављени су четири године касније – у јануару 1996. Са данашњим даном, у билатералним односима две земље нема отворених питања, а Бугарска је спремна да подели своје искуство са БиХ како би јој олакшала пут ка ЕУ. Према речима бугарског амбасадора у Сарајеву Валерију Јотову, културна дипломатија је „најбољи основ за развој дипломатских и политичких односа.“ Стога, Амбасада Републике Бугарске у Сарајеву активно сарађује са институцијама као што су Државни културни институт Министарства спољних послова Бугарске на пројектима чији је главни циљ промовисање Бугарске у свету. На Дан бугарске дипломатије, који се обележава 19. јула, у Сарајеву ће бити отворена изложба под насловом „Дипломатија и уметност“ поводом обележавања 140 година Бугарске дипломатске службе.
„Реч је о делима једних од најзапаженијих бугарских сликара, која красе зидове канцеларија и резиденција амбасада Бугарске широм света. Изложба је значајна и из другог разлога, јер њоме обележавамо 30. годишњицу признавања независности Босне и Херцеговине од стране Бугарске. Независност Босне и Херцеговине прва је признала Бугарска 15. јануара 1992,“ подсетио је бугарски амбасадор који је пре скоро два месеца именован за новог амбасадора Републике Бугарске у БиХ.
Једна од његових првих обавеза као амбасадора било је отварање школе у Петровом пољу, која је обновљена средствима из Програма подршке развоју бугарског Министарства спољних послова, кроз који Бугарска пружа финансијску помоћ земљама Западног Балкана. „Само ове године је амбасади стигло преко 150 пројеката за које се тражи финансирање из тог програма,“ рекао је Валери Јотов и додао:
„Могу рећи да су пројекти финансирани бесповратним средствима која Бугарска додељује за помоћ деци и групама лица, која се налазе у неједнаком положају, веома добро прихваћени у јавности и доприносе ауторитету и видљивости наше земље. Амбасада Републике Бугарске активно ради и сарађује са сва три државотворна народа у БиХ на реализацији пројеката реконструкције школа и дечјих вртића, као и са Универзитетом у Сарајеву на пројектима у области дигитализације.“
Бугарска заједница у БиХ је мала, а састављена је махом од људи који раде у међународним институцијама или су основали породицу у тој земљи. Бугарски војни контингент у БИХ је најбројнији контингент Војске Бугарске у иностранству. Он брине за мир и стабилност не само Босне и Херцеговине, већ и региона Западног Балкана.
Приметан је позитиван тренд развоја билатералних економских односа Бугарске и БиХ, и то упркос негативним последицама пандемије коронавируса и рата у Украјини.
„Статистика у БиХ показује да је 2021. године трговинска размена две земље порасла за 27%, Бугарска са БиХ има позитиван трговински салдо,“ подвукао је дипломата и наставио: „Области у којима се сарадња може интензивирати јесу специјализована и аутомобилска индустрија (производња резервних делова), прехрамбена индустрија, грађевинарство и, наравно, туризам.“
„Непознавање туристичких производа и могућности за одмор је заједнички проблем Бугарске и Босне и Херцеговине. Зато ћу себи да дозволим да позовем представнике бугарског туристичког сектора да ступе у контакт и сарађују са својим колегама у БиХ да би употпунили и обогатили своју понуду, а самим тим и подстакли туристичку размену између Бугарске и Босне и Херцеговине,“ рекао је г. Валери Јотов.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjа: Амбасада Републике Бугарске у Сараjеву
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...