Древни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова на Балкану.
Освећен је 1835. године, а осликали су га Димитар и Симеон Молерови, представници чувене Банске иконописне школе. Звездано небо са облацима и анђелима на плафону цркве дочарао је Вељан Огнев из Добарске школе.
Према градској легенди, док је осликавао плафон Вељан је угледао Софију Бенину – сестру Неофита Рилског, чија се породична кућа, и данас очувана, налази у непосредној близини цркве. И … планула је њихова љубав. Међутим, то је друга прича.
Амвон цркве Свете Тројице привлачи посебну пажњу ишараним стилизованим цртежима. Управо са тог амвона је 5. октобра 1912. године истакнути бугарски песник Пејо Јаворов, који је предводио чету која је учествовала у Првом Балканском рату (1912-1913), прогласио слободу Банског речима: "Браћо, од данас сте већ слободни Бугари!". Ове речи су исписане на споменику песника подигнутом у дворишту цркве.
О храму Свете Тројице у Банском постоје и многе легенде, а једна од њих везана је за Лазара Германа. Ко је он, како је подигнут храм, шта је карактеристично за његов архитектонски план, о звонику са сатом у дворишту храмовног комплекса Свете Тројице сазнаћете ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архивa
Бугарска виолинисткиња Албена Данаилова биће прва асистенткиња концертмајстора Рајнера Хонека на новогодишњем концерту Бечке филхармоније 1. јануара 2024. Диригент ће бити Кристијан Тилеман . Пре него што се прославила, Албена Данаилова је свирала..
Бугарска православна црква и њени верници трећег дана Божића - 27. децембра, обележавају успомену на Светог првомученика и архиђакона Стефана. И он је, попут Исуса Христа, чинио чуда и исцељивао људе тако што их је додиривао. И иако су доступни..
Ноћ пред Христово Рођење је у бугарској народној култури позната под неколико имена, али је најчешће зовемо Бадње вече, а главни смисао традиције и обичаја везаних за тај дан свима је добро познат – ово је празник понизности, захвалности и наде. На..