Програми Радио Бугарске су од великог значаја не само за наше стране слушаоце, који се интересују за бугарску културу и историју, него и за бугарску дијаспору расуту по свету и припаднике друге или треће генерације Бугара у расејању. У то је убеђена Маја Даскалова, наша дугогодишња колегиница која је испрва била члан Уредништва програма на португалском језику, а потом је радила у Редакцији програма за стране радио-станице. Маја је каријеру почела 1975. године а посветила је 35 година Радио Бугарској.
Маја Даскалова је дипломирала хиспанистику, а потом и специјални курс из португалског језика. У години када је завршила студије, Бугарски национални радио је расписао конкурс за запошљавање преводилаца са знањем португалског језика. „Одлука о оснивању Редакције на португалском језику дошла је као последица Револуције каранфила у Португалу 1974,“ присећа се Маја. Она се пријавила на конкурс за посао где је, са својим будућим колегом Емилом Аврамовим, изабрана међу осталим кандидатима. „На челу Редакције на португалском језику је била Шела Аврамова, а чланови екипе су били Димитар Ушев – заменик одговорног уредника, ја и Емил Аврамов,“ каже Маја и наставља:
„Било нас је мало, а посла је било пуно. У то време је у Софији било много студената из Бразила и Португала и ми смо им се обратили за помоћ. Радила сам у екипи са једним Бразилцем који се звао Силвио Аленкастро Прегнолато, који је студирао математику на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски.“ Наш програм је био намењен слушаоцима из Јужне Америке, посебно онима из Бразила, али су нас слушали и из земаља са шпанског говорног подручја. Друга екипа је припремала програме за слушаоце из Португала и бивших португалских колонија.“
Повратна информација је од посебне важности за сваку радио-особу, јер је она право мерило њеног рада и успеха.
„У почетку је била борба да нас прихвате, да нас траже и слушају. Али прилично брзо су, пре свега из земаља Јужне Америке, почела да пристижу писма, слали су их углавном радио-аматери. Наравно, писали су нам и Бразилци и слушаоци из осталих земаља Латинске Америке,“ рекла је Маја.
Године 1994. су две редакције – португалска и арапска, из финансијских разлога, угашене. Тада је Ангел Недјалков, тадашњи директор Радио Бугарске, дошао на идеју да се снимљени програми на бугарском и другим језицима емитују на страним радио-станицама, а велику улогу у свему томе припала је бугарским дипломатским представништвима. Маја је почела да ради у новооснованој Редакцији програма за стране радио-станице која је задужена за припрему програма и комуникацију са радио-станицама широм света. 17 радио-станица из Латинске Америке потврдило је да жели да емитује програме Радио Бугарске:
„Били су поптуно бесплатни. Радио-станице су емитовале програме које смо ми снимили, уз најаву водитеља: „Слушате програм Радио Бугарске.“ Наш програм је укључивао различите теме и рубрике, а стране радио-станице су нам бесплатно обезбеђивале време за емитовање садржаја које смо припремили. Тако смо направили пробој у Латинској Америци. У периоду од 1995. године до мог одласка у пензију – скоро две деценије, до те мере смо развили и проширили мрежу контаката да смо обухватили и бугарске допунске школе у појединим земљама.“
Посебно интересовање за садржаје Радио Бугарске на бугарском језику показивали су слушаоци из Молдавије и Украјине, а за програме на страним језицима – из земаља Латинске Америке, Шпаније, Португала, САД. Програми Радио Бугарске емитовани су на преко 90 радио-станица – приватних и јавних. Снимци су прво били на касетама, а касније на дисковима.
„Сви су били веома посвећени. Колегиница Стела Меламед припремала је програме на бугарском језику за бугарске допунске школе. Била је велика глад за њим јер смо кроз њих децу упознавали са бугарским класицима и њиховим делима. Слушали су их и припадници бугарске заједнице у Молдавији и Украјини. Покушавали смо да будемо од користи бесарапским Бугарима – будућим студентима, који су се припремали за универзитете у Бугарској... Једна занимљива чињеница: била сам позвана као преводилац књиге португалског писца Жоржа Косикова о бесарапској емиграцији у Бразилу на научну конференцију у Кишњеву. Посетили смо и Бугарски културни центар у Болграду. Приликом упознавања са директором центра, пружила сам руку и рекла: „Ја сам Маја Даскалова,“ а она је на то рекла: „То сте Ви? Стварно?!“ након чега је отворила један огроман ормар пун касета са нашим програмима. То ме је јако дирнуло,“ рекла је Маја Даскалова.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива
Данас говоримо о стародавној традицији изградње чесми у Бугарској и састајемо вас са дедом Салијем, који је изградњу прве чесме у свом селу Башево, у источном делу западних Родопа, организовао много пре него што је изграђен сеоски водовод…..
Поштовани слушаоци, свима вама, који Божић, најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог прослављате данас по Грегоријанском календару или мало касније по Јулијанском календару, желимо да га проведете са својим најмилијима у радости, љубави и..
Добро дошли у подкаст „Бугарска данас“ на српском језику Радио Бугарске! Ноћ пред Христово Рођење, 24. децембар, у бугарској народној култури позната је под неколико имена, али је најчешће зовемо Бадње вече, а главни смисао традиције и обичаја..
Поштовани слушаоци, свима вама, који Божић, најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог прослављате данас по Грегоријанском календару или мало..
Данас говоримо о стародавној традицији изградње чесми у Бугарској и састајемо вас са дедом Салијем, који је изградњу прве чесме у свом селу Башево,..