Ове године је датум 9. мај поделио бугарско друштво, које је до сада на тај дан обележавало Дан Европе и Дан победе над нацизмом, без померања акцента са значаја оба празника. С једне стране, Дан Европе је повезан са постављањем темеља данашње Европске уније. А с друге – потписивање Акта о безусловној капитулацији Немачке у ноћи 8. на 9. мај (у 22:43 ч. по европском времену односно 00:43 ч. по московском времену), којим је званично завршен Други светски рат, обележава се као Дан победе над фашизмом у Европи.
Оба догађаја су подједнако значајна и не треба да буду повод за поделу друштва – категорични су политиколози Прван Симеонов и Страхил Делијски. За БТА су обојица изјавила да су поларизоване групе у нашем друштву прилично бучне, али су оне у ствари мањина.
“Морамо престати са политизовањем догађаја из прошлости – навео је Прван Симеонов, према коме би за 9. мај најбоља варијанта била да обележимо историјски догађај, а о политици да размишљамо одвојено. – Не смемо данашњу политику пројектовати у прошлост.“
По речима Симеонова, 8. и 9. маја је остварена победа над нацизмом, у исто време 9. мај је Дан Европе и морамо успети да то издвојимо из свега осталог.
„Ја мислим да можемо заједно размишљати о тим стварима – да осуђујемо агресију Путина а у исто време да будемо свесни да су за добро или зло средином прошлог века Совјетски савез, САД и Велика Британија били заједно. Да одамо почаст победи над нацизмом, у којој је и Бугарска учествовала у другој фази рата, а да истовремено не поричемо Дан Европе“, истакао је Прван Симеонов и додао да је то питање елементарне мудрости пре свега политичке елите.
По мишљењу политиколога Страхила Делијског, ван контекста рата у Украјини, као да постоји склоност да се Дан Европе сматра немогућим без Дана победе. Међутим, по њему, тај конфликт ће вероватно довести до нових линија поделе у погледу 9. маја.
“Конкретно поларизација у погледу рата у Украјини је као свака друга поларизација у друштву, веома видљива, опипљива, али су ипак поларизоване групе у друштву мањина. Тачно је да се њихови ставови јасно чују, некако одређују дневни ред, међутим ако погледамо било које испитивање јавног мњења, видећемо да већини Бугара таква врста поларизације није потребна да би се идентификовала као група. Мањине се хране поларизацијом, проблем је када те мањине имају снажно присуство у друштву – у медијима и у институцијама власти”.
По речима Делијског, традиционални однос према Русији ни у ком случају није у сукобу са јасним проевропским представама и вредностима огромног дела нашег друштва. „Ове две ствари по дефиницији нису раздвојене. Раздвајање долази када се ови ставови користе за политичку мобилизацију. Никоме не смета да истовремено по традицији гаји симпатије према Русији и симпатије према Европи, у томе нема контрадикторности. Ми можемо истовремено бити било шта, али када се избор идентитета мора направити по систему „или...или“, очито је то пропаганда“.
Према Делијском, наше је друштво тешко подељено, а у основи ове поделе су економске неравнотеже.
Саставила и уредила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..