По хришћанским схватањима, Велики петак је најмрачнији и најтужнији дан, обележен болом, нељудским страдањем и крсном смрћу Сина Божијег. На распећу, Бог је жртвовао Свог сина јединца да би нас избавио и очистио од греха, да би победио смрт.
Христос је Јагње Божије које узима грехе света. Христос успоставља новозаветне обреде, где нема потребе за правом крвљу, јер сам он постаје жртвено јагње. На тајној вечери је установио Свету тајну причешћа као извор вечног живота и пребивања у Богу.
У православном богослужењу је дан Христове смрти на крсту прожет симболиком. У току дана се не служи Света литургија, јер је Сам Господ жртвовао Себе за нас. Зато је Велики петак за све хришћане дан строгог поста, а многи верници у знак жалости не једу и не пију до заласка сунца.
Ујутру, пре служења царских часова се у средину храма поставља посебно украшени сто, који представља Христов гроб, прекривен плаштаницом. После службе хришћани целивају плаштаницу и пролазе испод стола у знак смирења и покајања.
Обичај је на Велики петак да верници који намеравају да приме Свето причешће, посете свог духовног наставника и исповедају се. На тај дан многи себи постављају питање да ли су достојни Христове жртве и сагледавају своје поступке.
Увече сви свештеници у храмовима служе вечерњу и врше опело Исусу Христу. После опела они износе Плаштаницу и са њом, у пратњи верника, обилазе храм. Опход око храма с плаштаницом представља симбол Христове сахране. Потом на улазу храма свештеници држе високо плаштаницу, а верници се поново провлаче испод ње и улазе у цркву, након чега се служи вечерња служба. Плаштаница се поново ставља на Исусов „гроб“ у средини цркве, где остаје до Васкршње службе.
Све молитве и појања тог дана указују на смисао самопожртвовања Спаситеља и Његове безграничне љубави према људском роду. На тај дан црква призива вернике да осете страдања ближњих, јер сваки бол подсећа на Господња страдања на крсту. Исус је оваплоћена Љубав Божја, која кроз покајање, праштање и спасење душе отвара пут ка бољем свету у Вечности.
Превела: Албена Џерманова
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник..