Након што је 1936. године Радио Софија (тако се тада звао Бугарски национални радио) почео да емитује на кратким таласима преко предајника LZA, створене су и емисије за иностранство.
Године 1936. информације о Бугарској су се могле чути само на есперанту, али после 1. маја 1937. године почело је емитовање емисија на француском, немачком, енглеском и италијанском језику. У пролеће 1938. године емисије за иностранство су се развиле преко још једног облика – “Специјалних емисија намењених одређеним европским земљама“. Специфично код њих је претходно промовисање у земљама којима су емисије намењене а које се вршило преко легација, привредних представника, страних радио-станица и новина, како би се привукла пажња слушалаца.
Када су 9. септембра 1944. године у Бугарској на власт дошли комунисти, емитовање емисија Радио Софије на страним језицима је настављено – емитовани су вести и коментари о догађајима у Бугарској и свету. У периоду од 1945. до 1950. године бугарски радио је емитовао вести у трајању од 10 минута на румунском, српскохрватском, македонском, грчком и турском језику.
У јулу 1945. године почело је емитовање емисија на турском језику Бугарског радија, које су намењене како турском становништву у нашој земљи, тако и слушаоцима у суседној Турској. Уредништво је радило под руководством Чудомира Петрова – заменика директора Бугарског националног радија и шефа Одсека за међународне информације. Сваког дана емитоване су по две емисије у трајању од 10 минута. Уредник је био Борис Пилософ, који је тада водио и емисије на француском језику. Први спикери у уредништву на турском језику били су Улфет Садикова, Риза Молов, Мустафа Бекиров, Сали Баклаџијев и многи други.
Емисије на грчком језику су настале у првој половини 1948. године. Тада је под притиском САД и Западне Европе у Грчкој већ установљена демократска власт. Покрет отпора грчке комунистичке партије је уништен и већина грчких званичника нашла је уточиште у Бугарској. Занимљиво је што је уз њихову помоћ настало уредништво на грчком језику.
С обзиром на политичке догађаје у Југославији и Албанији, у Бугарску су 1948. године дошли политички имигранти који су потражили заштиту од бугарске комунистичке партије. Створена су уредништва на српскохрватском и албанском језику. У ул. “Дунав” бр. 10 у Софији налазио се стан првих уредника и спикера уредништва на српском језику. Тамо су они припремали и преводили текстове за емисије које је снимао и емитовао бугарски радио.
У тексту су коришћени подаци о историјским чињеницама које је истраживао и описао Божидар Методијев, бивши новинар Радио Бугарске и кустос збирке посвећене историји Бугарског националног радија.
Наставиће се!
Саставио: Красимир Мартинов
Превела: Албена Џерманова
Бројним комеморативним манифестацијама широм Бугарске данас се обележава 152. годишњица погибије Васила Левског, Апостола слободе. Познато је да је Левски, који je био и црквени појац, лепо певао. У његовој малој бележници има много записаних песама,..
Добро дошли у подкаст „Бугарска данас“ на српском језику Радио Бугарске! Данас се навршавају 152 године од погибије Апостола слободе, Васила Левског. На данашњи дан, 18. фебруара 1873. године, Левски је обешен на периферији Софије од стране турских..
На почетку ћете чути преглед вести и временску прогнозу за сутра, 18. фебруар. Затим ћемо посветити пажњу изложби аутентичних ношњи из незаборавног филма „Капетан Петко војвода“, која се до 7, марта може погледати у Варни. За крај слушаћемо најновију..
На почетку данашњег програма чућете преглед вести, а сазнаћете и какво време нас очекује сутра, 28. марта. Биг бенд БНР под диригентском палицом..
На сцени Опере у Старој Загори, која у новој сезони обележава 100 година постојања, 28. и 29. марта биће представљена нова сценска реализација..