Брацигово није међу нашим познатим туристичким знаменитостима и зато када га човек први пут посети, он остаје изненађен лепим кућама и очуваном атмосфером из доба националног препорода Бугарске. Град је смештен у подножју Родопа међу воћњацима и ружичњацима. Ово је древна земља натопљена историјом која чува трагове различитих епоха.

На пример, у атару села Равногор, пронађено је двадесетак гробница из ІV-ІІ в. пре нове ере. У једној од хумки пронађено је чувено Равногорско благо.  Реч је о 9 позлаћених сребрних предмета који су део украсних елемената узде.

А шта рећи о мегалитима код села Жребичко, које је проглашено архитектонским резерватом? Туристичко друштво града Брацигова је обележило еко-стазу до мегалита која пролази гребеном планине изнад вештачког језера „Вача“.

Ми, Бугари, Брацигово не повезујемо само са дивним призорима и траговима прошлости. Он је један од херојских градова Априлског устанка (1876).

„У Историјском музеју се може видети једини очувани до наших дана оригинални топ од трешње којим су се учесници устанка спремали да одгурну турске војске, као и застава устаника и униформа њиховог  вође Васила Петлешкова (1845 – 1876), који је погинуо у борби за ослобођење града и околних села. У знак захвалности наши суграђани су му подигли споменик на месту на којем је убијен. У Брацигову постоји специјални меморијални парк“ – каже Марија Пишталова из општине Брацигова.

Овај лепи бугарски град је највише познат по архитектонској школи која је настала још у доба османске владавине. Некада су мештани словили за једне од најбољих грађевинара у пределима Османског царства. „Они су имали печат, па чак и свој језик. Речи њиховог језика чувају се у специјалној књизи, која се налази у Музејуархитектонско-грађевинарске школе Брацигова, у Поповој кући“, објашњава Марија Пишталова. Посебну пажњу привлачи монументална зграда данашњег читалишта које је постало амблем Брацигова.

„Скоро све бугарске храмове из доба османске владавине изградили су они. То су црква Св. Марине у Пловдиву, цркве Св. Недеље у Батаку и Софији итд. Наши мајстори су учествовали и у реконструкцији Рилског манастира након његовог спаљивања, градили су најпознатије куће у старом делу Пловдива, у Карлову, Калоферу... Занимљиво је да су овдашњи мајстори радили у Дубровнику одакле су и пренели свој занат. На наше тле пренели су и неке специфичне особине архитектуре тог града“ – додаје Марија Пишталова.

Становници Брацигова се посебно поносе црквом Св. Јована Претече, коју је 1833. године саградио мајстор Атанас. Она се истиче по свом лепом звонику високом 28 метара, који је и највиши звоник на Балканском полуострву. Опремљен је са два звона и сатом.

Међу архитектонским ремек-делима је Канева кућа из XVIII века, у којој је смештен Етнографски музеј.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Регионални историjски музей Пазарджик, Facebook /Брацигово новините, pzdnes.com, архива