Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Црвено јаје – симбол радости и Васкрсења

Фотографија: БГНЕС

Данас је Велики четвртак. На овај дан се Христос са ученицима вратио у Јерусалим. На Тајној вечери установио је Свету тајну причешћа делећи хлеб и вино, који су, у ствари, крв и тело Господње.

На Велики четвртак служи се литургија Светог Василија Великог. Увече се чита дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом. У црквама се везују звона јер су она знак радости.

Велики четвртак је једини дан у Великој недељи када је дозвољено јести храну спремљену на уљу и попити нешто вина.

У Бугарској у многим местима бојење васкршњих јаја почиње на Велики четвртак. Као што је познато, прво васкршње јаје мора да се офарба у црвено и зове се чуваркућа. Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја Васкрсења јер васкрснућа нема без страдања и смрти.

Међу појењима која се могу чути у православним храмовима на Велики четвртак постоје таква која се изводе искључиво на тај дан. Једно од њих је „Разбојника благоразумнаго“ које је посвећено разбојнику разапетом с десне стране Христа, који се на крсту покајао.

И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.“

Појење „Разбојника благоразумнаго,“ чију музику је написао Петар Динев, посебно је популарно у извођењу бугарског оперског певача Бориса Христова и хора при храму Светог Александра Невског у Софији.

Уредила: Албена Безовска

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30