Георги Иванов исписао је златним словима своје име у историји као први Бугарин и представник балканских народа који је у Свемиру провео један дан, 23 часа и 1 минут. На данашњи дан пре тачно 43 године – 10. априла 1979. г. у 20 часова и 34 минута, по московском времену, у орбиту око Земље је послата космичка летелица „Сојуз-33“ са интернационалном посадом, у саставу командир Николај Рукавишников из Русије и први бугарски космонаут Георги Иванов. Летелица је облетела Земљу 31 пут.
Бугарска је постала шеста свемирска земља у свету после Совјетског савеза, САД, Чехословачке, Пољске и Немачке Демократске Републике.
Специјално у те сврхе је тим бугарских научника израдио посуђе, а разрађене су и различите врсте јела за космонауте.
Према плану наш први космонаут је требало да проведе у космосу 7 дана, али је проблем са једним од мотора осујетио спајање брода са орбиталном станицом „Саљут 6“ и то је приморало посаду са командиром, руским космонаутом Николајем Рукавишниковим да се врати на Земљу после 31 пуног облетања Земље. Док су из Центра за управљање летом тражили начин да их живим врате на Земљу, космонаутима је наређено да се одмарају. Иванов је део тог времена искористио да сними 72 кадра, велики део којих је нашао место у документарном филму Валерија Маринова „Лет на ивици бескраја.”
„Узео сам са собом бугарску заставу, „Историју словенобугарску“ Паисија Хиландарца, шаку земље из старе бугарске престонице Плиске и са врха Шипка – симбола херојства и борбе за ослобођење Бугарске од Османлија,“ рекао је својевремено за Радио Бугарску Георги Иванов.
Занимљива је прича око капсуле намењене меком спуштању којом се руско-бугарски тим вратио на Земљу. Иванов ју је поклонио музеју у свом родном граду Ловечу, а касније је премештена у Музеј авијације у Пловдиву.
Поводом обележавања Међународног дана авијације и космонаутике – 12. априла, улаз у Музеј ваздухопловства „Крумово“ у Пловдиву ће током читавог дана бити бесплатан, а посетиоце очекује и специјалан програм.
Припремила: Весела Крстева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС – архива, БНР – Тонска архива, airmuseum-bg.com
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Променљиво облачно