Руска инвазија на Украјину и њене последице за Бугарску и Европу биле су главне теме Годишњег састанка представника пословних кругова са Владом. 12. издање форума, који организује лист „Капитал,“ одржано је на само неколико стотина километара од Украјине где су ратна дејства која пажљиво прате ЕУ, НАТО и међународна заједница. Овај рат ће променити не само регион, већ и цео свет, рекао је политиколог Иван Крстев:

„Живимо у једном другачијем свету. С једне стране имамо пандемију коронавируса, а с друге – рат. Постоји генерација која живи у потпуно другачијем свету него што је свет у коме сад живимо и никад није ни чула за нуклеарно оружје.“

Потпуно погрешно је убеђење да између земаља које имају добре трговинске односе не може да избије рат, сматра Крстев.

„И одједном смо схватили да је у временима сукоба међузависност највећа слаба тачка земаља,“ рекао је политиколог покушавајући да објасни још једну истину коју је разоткрио конфликт, наиме – да ли и колико је могуће да се у таквој ситуацији сачува неутралност. „Сама идеја да можеш да изађеш из „приче“ и постанеш посматрач са стране је више него илузорна и можемо ми да верујемо колико хоћемо, али то неће променити чињеницу да је она непримењива у нашем свету.“

Управо због тога, једна од главних порука Владе Бугарске била је да морамо имати јасан став према Русији, а уз то треба разграничити приврженост дела друштва и партија тој земљи и режим Путина, рекао је премијер Кирил Петков.

Какве ће бити економске последице украјинске кризе?

„Криза у Украјини се неће завршити за 2-3 месеца, она ће сигурно потрајати,“ убеђен је министар финансија Асен Василев. Сценарији које разматрамо укључују и могућност преливања сукоба на Молдавију, као и могуће поремећаје у поморском саобраћају и испорукама воденим путевима. Припремили смо се и за несташицу пшенице у источној Европи,“ објаснио је министар Василев и илустрације ради навео је шта би се догодило ако дође до несташице пшенице у Северној Африци, која је један од највећих увозника житарица у свету:

„Ако се цена хлеба повећа у Северној Африци, то би могло да изазове нестабилност влада и покрене избеглички талас.“

Испоруке природног гаса и опасност од енергетске кризе су друга важна тема на дневном реду. Премијер и министар финансија потврдили су да се ради у правцу диверсификације и обезбеђивања испорука нафте и гаса. Дугорочни уговор земље са Гаспромом истиче крајем ове године. Потписивање новог уговора – у контексту рата и планова ЕУ који су произашли из ове нове и тешке ситуације, изгледа скоро па немогуће. 

„Али ипак има добрих вести за нашу земљу – Бугарска је географски смештена на месту где има алтернативних траса, имамо инфраструктуру са другим земљама, која се може користити за доставу течног гаса – преко Турске и Грчке, навео је министар енергетике Александар Николов.

Захваљујући гасној интерконекцији са Грчком, Бугарска ће добијати азербејџански гас којим ће покрити 30% својих потреба за плавим горивом. „Надам се да ће до краја јуна изградња пројекта бити завршена,“ рекао је Кирил Петков на форуму.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: gov.bg, БГНЕС