Број људи који су бежећи од рата у Украјини дошли у Бугарску одавно је премашио 30.000 и наставља да расте, а са њим расте и број животних прича које сведоче о снази духа, хуманости и милосрђу у најтежим тренуцима. Данас ћемо покушати да вам прикажемо ужас у Украјни, али не кроз поглед репортера, аналитичара или политичара, већ виђен очима кућних љубимаца. На фотографијама које су преплавиле медије и друштвене мреже виде се људи који су приморани да напусте своје домове, људи који, упркос свом болу, нису напустили своје кућне љубимце.

„Руси и Украјинци су веома привржени својим кућним љубимцима. Скоро свака породица има мачку или пса које сматра чланом породице, а у случају опасности, учиниће све што је у њеној моћи да га спасе,“ каже дресер и стручњак за понашање паса Ина Хаџијева у интервјуу Радио Бугарској.

Обезбеђивање привременог или трајног смештаја не значи крај путовању или бригама око кућног љубимца. Поред тога што морају да поднесу захтев за избеглички статус или азил, избеглице треба да изврше и регистрацију својих четириногих пријатеља.

„Бугарска је увела поједностављену процедуру за прелазак кућних љубимаца украјинских избеглица преко границе. Али власници морају поднети обавештење Бугарској агенцији за безбедност хране (БАБХ), након чега имају рок од 72 часа да њихов љубимац прође комплетан ветеринарски преглед. Након што буду вакцинисане против беснила, животиње морају да проведу 21 дан у изолацији,“ рекла је за БНР др Маргарита Чанкова, шеф Одељења за бригу о напуштеним животињама Фондације „Четири шапе“ и додала да је клиника фондације у Банкји код Софије спремна да пружи бесплатну медицинску помоћ кућним љубимцима из Украјине.

У ветеринарској клиници ће љубимци бити прегледани и вакцинисани против беснила, што је обавезан услов за путовање у оквиру ЕУ, третирани против паразита а биће им издат ветеринарски пасош. Понекад стање кућног љубимца захтева више од једне посете ветеринару.

„Одрасли људи се боје нечег конкретног и замисливог. Страх нас тера да сумњамо у своје способности, појављују се питања хоћемо ли се снаћи, да ли ћемо преживети, куда ћемо, хоће ли бити хране за све? Код деце и животиње ствари не стоје тако,“ каже Ина Хаџијева и додаје: „Стога је од посебне важности да припремимо како децу, тако и псе за стресне ситуације. Код пса та припрема подразумева праћење његових реакција на јачи звук – ватромет, сирене, као и његовог понашања када дође међу незнанце или на повоцу. Имати јаку емоционалну везу са власником је од великог значаја за пса у таквим и сличним ситуацијама,“ рекла је Хаџијева.

Пас је социјална животиња и брига о њему не подразумева само да му се обезбеде храна, вода и шетње, већ укључује и бригу о његовом понашању и психичком здрављу, стога се и дресура не сме сводити само на спремност пса да следи наређења свог власника, категорична је Ина која је у жељи да помогне свом кућном љубимцу да савлада стрес од живота на улици завршила специјалну академију за дресере паса у Великој Британији.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС