„Где има греха, али и покајања, ту има и опроштаја“ гласи стара изрека коју Бугари и дан данас користе. Црква је прописала посебне дане који су посвећени праштању греха, увреда и неспоразума. Најбитнији међу њима је Сиропусна недеља, у народу позната и као Прочка, Сирна недеља (Сирница) или Беле покладе.  

• Беле покладе – време за опроштај, време за празник…

У последњу недељу пред почетак Великог поста млади обавезно обилазе родитеље и старију родбину и траже опрост да могу часно да започну пост. Увече, пре него што седну за празнични сто, још једном се изводи ритуал опраштања. Млађи чланови породице целивају руку старијим и траже од њих опроштај уз речи: „Опрости ми!,“ на што старији чланови одговарају: „Господ да опрости! Нека ти је просто!“

• За сваку грешку има опроштаја

У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс. Сиропусна недеља је последњи дан када се једу сир, јаја, маслац пошто се те намирнице неће конзумирати док траје Велики пост. 

После вечере следило је „ламкање," односно гатање јаја. Домаћин би узео ољуштено кувано јаје, парче сира или беле алве, увезао га црвеним кончићем, а потом везао за греду на плафону. Затим сви би сели у круг око стола и тако би кренуло ламкање јаја. У неким деловима Бугарске вежу се јаје, сир и угљен. Затим се руком окреће јаје које виси увезено у конац, а свако од присутних покушава да га ухвати и загризе. Све се то врши без помоћи руку. Веровало се да ће оног који успе први да ухвати зубима јаје или угљен током целе године пратити нарочита срећа.