„Где има греха, али и покајања, ту има и опроштаја“ гласи стара изрека коју Бугари и дан данас користе. Црква је прописала посебне дане који су посвећени праштању греха, увреда и неспоразума. Најбитнији међу њима је Сиропусна недеља, у народу позната и као Прочка, Сирна недеља (Сирница) или Беле покладе.
У последњу недељу пред почетак Великог поста млади обавезно обилазе родитеље и старију родбину и траже опрост да могу часно да започну пост. Увече, пре него што седну за празнични сто, још једном се изводи ритуал опраштања. Млађи чланови породице целивају руку старијим и траже од њих опроштај уз речи: „Опрости ми!,“ на што старији чланови одговарају: „Господ да опрости! Нека ти је просто!“
У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс. Сиропусна недеља је последњи дан када се једу сир, јаја, маслац пошто се те намирнице неће конзумирати док траје Велики пост.
После вечере следило је „ламкање," односно гатање јаја. Домаћин би узео ољуштено кувано јаје, парче сира или беле алве, увезао га црвеним кончићем, а потом везао за греду на плафону. Затим сви би сели у круг око стола и тако би кренуло ламкање јаја. У неким деловима Бугарске вежу се јаје, сир и угљен. Затим се руком окреће јаје које виси увезено у конац, а свако од присутних покушава да га ухвати и загризе. Све се то врши без помоћи руку. Веровало се да ће оног који успе први да ухвати зубима јаје или угљен током целе године пратити нарочита срећа.
Фотографиjе: БГНЕСУ бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..