После ослобођења од османске владавине захвални бугарски народ је подигао неколико стотина споменика у знак сећања на херојство и самопожртвовање на хиљаде војника погинулих за нашу слободу.

Први монумент

Споменик руским ослободиоцима,који је посвећен победи код Пловдива у јануару 1878. године, је подигнут у Граду на седам брежуљака у септембру 1881. године. Он  је из серије укупно 11 споменика познатих као „Споменици победе“ који су, према типском пројекту истанбулског архитекте Вокара у Бугарској подигнути на местима на којима су вођене најкрвавије битке у Руско-турском рату (1877-1878). Камени монументи имају пирамидалну структуру са крстом на врху. Високи су око 11 метара, а на њиховом лицу се налази мермерни украс који укључује руски грб, штит и војни оклоп, Георгијевски крст и плоче са натписима и називима војних формација које су учествовале у биткама.

Највеличанственији

То је Споменик Цару Ослободиоцу у Софији  (испред зграде Народног собрања) подигнут у знак захвалности бугарског народа руском народу и цару Александру II. За његову изградњу је 1900. године расписан међународни конкурс у којем су  учествовали вајари из 13 земаља. Победио је  Италијан Арнолдо Цоки, а споменик је био готов . 1903. године. Висина монумента износи 12 метара. Основна фигура је цар Александар II на коњу који у десној руци држи Манифест којим се проглашава рат. Висока је 4,5 метара, израђена је од бронзе, а стоји на постаменту од црног углачаног мермера висине 7,5 метара. Са северне стране рељефа је фигура Нике, грчке богиње победе, праћена главним актерима у рату.

Предњи део споменика је украшен бронзаним лаворовим венцем који је дар од румунског краља Карола I у знак сећања на погинуле румунске војнике, а тамо се налази и плоча са натписом „Цару Ослободиоцу / Захвална Бугарска“. Сваке године 3. марта испред споменика се одржава свечано обележавање годишњице ослобођења Бугарске од османске владавине уз учешће председника земље и јединица Војске Бугарске.

Највећи

За време Руско-турског рата (1876-1878) једне од најважнијих борби вођене су на врху Шипка. Заједно са руским војскама учествовало је и око 6.000 Бугара. Њихов подвиг је овековечен Спомеником слободе (који је познат као Споменик на врху Шипка). Званично откривање споменика одржано је 1934. године у присуству цара Бориса ІІІ, а његови делови су до врха превожени запрежним колима те монтирани на лицу места. Монумент је висок 31,5 метара, саграђен је од камена и личи на средњовековну тврђаву. На улазу се налази огромна скулптура лава од бронзе са натписом. Са три стране су исписана места на којима су се водиле пресудне борбе – Шипка, Стара Загора и Шејново. На приземном спрату меморијала налази се костурница у којој је саркофаг од мермера. У њему почивају кости руских војника и официра, погинулих у борбама на врху Шипка. До споменика воде 894 степеника уз која се сваке године пење на хиљаде људи да би одало пошту погинулима за ослобођење Бугарске.

Најлепши

Споменик слободе у граду Русеу – ово је можда једини у Бугарској споменик подигнут у част ослобођења на којем се налази скулптура жене. Почетком ХХ века пројектовао га је Арналдо Цоки. Временом је постао један од најважнијих симбола Русеа, а присутан је и на грбу града. На врху споменика, који има пирамидалну структуру, се налази кип који представља женску фигуру која у левој руци држи мач, а десном руком усмерава према северу - правцу одакле су стигле руске ослободилачке војске. Укупна висина споменика износи 17,80 метара, а у његовој основи се налазе два бронзана лава, од којих један гризе ланце, а други брани мач и штит, који симболизују слободу. Ту су и три барељефа која приказују сцене из борби за национално ослобођење. У задњем делу су два топа. Свечаном откривању споменика (11. августа 1909. године) присуствовали су многи ветерани Априлског устанка и Руско-турског рата, међу којима су били Рајна Кнегиња (која је сашила заставу Априлског устанка) и војвода Панајот Хитов.

Најновији

То је Споменик  бугарским ополченцима који је откривен 24. августа 2008. године у Софији. Висок је 7 метара а представља бронзану статуету ополченца са заставом који је стао на правоугаони постамент.  На три стране постамента приказане су познате слике и гравире, док је на четвртој мапа која приказује пут ополченаца. Одмах поред постамента постављен је камен донесен са светог врха Шипка. У специјалну нишу испод барељефа са мапом уграђено је 12 бронзаних капсула са именима 12 хиљада ополченаца који су учествовали у рату, урна са земљом са места на којима су вођене борбе, кутија са поруком наредним генерацијама и списак донатора који су помогли изградњи споменика.

Превела: Албена Џерманова