Бугарска 19. фебруара одаје пошту подвигу Васила Иванова Кунчева – револуционара који је посејао семе слободе у заробљеној бугарској земљи.

„Они који хоће да буду корисни треба да схвате да је Херој рекао све што данас желимо да чујемо. И о демократији, и о републици, слободи, равноправности, као и о оним тамним странама живота које нас деле…Он је тај који нас је научио да будемо не само сараднике, већ и апостоли, да будемо друштво, а не маса,“ написао је својевремено новинар Стефан Продев у свом есеју посвећеном годишњици погибије Апостола слободе. Текст је настао у неко друго време, али звучи актуелно и данас када се људи свакодневно суочавају са изазовима везаним за здравље и преживљавање, када се друштва савијају под теретом ограничења, а државе све теже проналазе исправан тон дијалога.

Често речи Апостола слободе звуче сасвим једноставно, али и бескомпромисно: „Оно што смо јуче говорили и писали данас морамо имати пред очима, да се људи сутра не смеју нашем раду“, говорио је Левски и још: „Препусти посао мудрим, доследним, неустрашивим и великодушним људима. Апостол је још говорио да данас морамо узимати у обзир оно што смо јуче говорили. То значи да политичари не смеју да лажу. Ако су политичари искрени према људима, имаће много већи утицај,“ каже Васил Василев, председник Општебугарског комитета „Васил Левски“.

На данашњи дан сваки Бугарин се присећа речи Васила Левског и тражи одговор на питање – Да ли смо ми његови достојни наследници и успевамо ли да испунимо његова очекивања о снази бугарског духа и способности бугарског народа да гради достојну будућност?

Припремила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова