За Бугаре Васил Левски је светиња. Постулати Апостола о чистој и светој републици, о слободи и једнакости звуче актуелно и данас – 149 година после његове погибије.
Завети Левског су једини стабилни темељ на који можемо стати да бисмо почели препорађати и градити домовину према савременим стандардима. А ако погледамо шта они заправо представљају, мислим да нећемо погрешити ако кажемо да су наша национална библија, каже Васил Василев, председник Општебугарског комитета „Васил Левски.“
Чега год се дотакао Васил Левски представљало је корак ка бољем сутра и својеврсни домаћи задатак за будуће генерације. Оставио је неизбрисив траг у историји Бугарске, пре свега као борац за слободу и независност, а затим и као ујединитељ и просветитељ.
Васила Левског, али у улози просветитеља, и данас спомињу мештани Стрелче код Пазарџика. У Стрелчи је 1871. године основано читалиште чији је идејни творац био Апостол слободе, како су још звали Левског. Васил Левски је у Стрелчу долазио више пута - историјска чињеница коју мештани истичу са поносом. Приликом једне од својих посета Стрелчи, револуционар је донео бисаге пуне књига које је предао са молбом да се оснује јавна читаоница.
Васил Левски, тачније, његова снага духа, неустрашивост и одлучност честа су тема у уметности.
„По мени, Левски је јединствена могућа будућност за нас, његови завети су једини начин за постизање среће, слободе и уједињења. Данас читамо модерне књиге о томе како да будемо продуктивни, мотивисани и како да нађемо срећу. Мислим да завете Левског морамо прихватити као водеће принципе у нашем животу. Ако се ослањамо на њих, добићемо све што нам је потребно,“ рекао је својевремено за Радио Бугарску визуелни уметник, који се на својим делима потписује као Човек без имена (No Name).
Припремила: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..