На територији главног града Бугарске постоји преко 1.400 објеката који су део непокретног културног наслеђа. Само 600 њих има статус заштићеног објекта – објаснио је Љубомир Георгијев, бивши директор општинског друштва „Софијаплан“. Гломазне административне процедуре и пропуста и нетачности у документима многих од тих зграда, који су често само у папирнатом облику, омогућавају манипулисање подацима о њиховом стању и статусу, а то омета правилну процену и поступак доношења закључка о њиховом значају за друштво и стручњаке.
У свом извештају објављеном 2019. године је Служба за ревизију јавног сектора указала на низ дефицита, како у области законске регулативе која уређује очување непокретних споменика културе, тако и у области контроле њиховог очувања. И док институције с једне на другу пребацују одговорност, мноштво зграда препуштено је милости времена, а бугарски градови губе свој лик.
Међутим, постоји нада, а она је повезана са добрим познавањем историје и стања зграда које чувају отиске прошлих времена. Управо је то кључ ка активнијем учешћем грађана у дебати о њиховом очувању. А разлог је то што су људи склони да воле и чувају ствари које познају.
„Наша мисија је пре свега да скренемо пажњу на постојећи проблем. Надамо се да ће и људи који су одлучили да предузму радње на штету таквих објеката, поново размислити и одустати“ – објаснио је Радио Бугарској Васил Макаринов, кустос Политехничког музеја у Софији.
Иако кошта пуно напора и посвећености, задатак је остарив – то доказује рад Васила Макаринова и његових сарадника. Вођени љубављу према архитектонском наслеђу, људи из Фондације „Бугарски архитектонски модернизам“ су већ остварили једну важну победу – спречавање рушења Терминала 1 аеродрома у Софији, који представља пример архитектуре 40. година минулог века.
Упознајмо архитектонско наслеђе с почетка 20. века
Васил Макаринов и његови пријатељи нуде специјалне туре Софијом ради упознавања архитектуре из првих деценија 20. века. Сви који желе имају прилику да виде интеријер два изврсна стана и да се тако врате назад у прошлост и осете аутентични дух тог доба.
Тешко је рећи тачно који је данас број насељених и одржаваних станова тог типа. Али може се претпоставити да их је све мање, о чему сведоче бачени поред контејнера карактеристични украсни елементи, врата, столарија и намештај, који им у ствари дају онај непоновљиви шарм, каже Васил Макаринов.
„Преко посете тих станова желимо да покажемо да је и данас могуће да човек у њима живи – категоричан је он. – Да би неко место било добро за живот, није увек обавезно грандиозно реновирање. Власник може да обнови његов аутентични интеријер. То би са своје стране могло резултирати чак и растом цене некретнине“.
Из Фондације спроводе теренска истраживања у земљи. Једно од њих одвело их је у Варну. Тамо су за почетак маја планирали обилазак зграда подигнутих у периоду између Првог и Другог светског рата.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, foundationbma.orgИз Извештаја Владе о спровођењу у 2023. години ажуриране Националне стратегије демографског развоја становништва Бугарске постаје јасно да се први пут за 38 година скоро да није евидентирано смањење укупног броја становника земље. У 2023. години..
Тема миграције поново се нашла у фокусу европске агенде, у светлу појачаног притиска на Брисел да усвоји мере за њено ограничавње. Позиви многих европских лидера за радикалнији приступ према нелегалним мигрантима постају све учесталији. Немачка је..
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче..