Многе земље, укључујући и Бугарску, су упозориле своје држављане да напусте Украјину. Цена нафтних деривата и пшенице је већ кренула линијом тешко предвидиве политичке ескалације. Нашим континентом почео је да кружи баук рата.

„Очито се опасност у Украјини повећава. Понекад је разлика између пропаганде и стварно тешких одлука веома мала и варница се врло лако може распламсати  – навео је у изјави БНР Ивајло Калфин, директор Европске агенције за побољшање услова живота и рада, бивши вицепремијер, министар спољних послова, министар рада и социјалне политике и посланик Европског парламента. – Са практичне тачке гледишта нико не очекује потпуни рат који би обухватио целу територију Украјине, бар у овој етапи.“

По мишљењу Калфина, тренутно смо сведоци „изградње позиција“. Тај конфликт није нов, али сада он улази у врућу фазу. Питање је докле ће стићи, рекао је Калфин и наставио:

„Конфликт се састоји у томе што Русија већ деценијама веома нервозно реагује на проширење НАТО до њених граница. Многи се сећају 2008. године када је НАТО дао знак да Украјина и Грузија могу бити примљене у чланство и шта се десило са ратом у Грузији и источној Украјини итд. Русија има проблем када је реч о проширењу НАТО до њених граница. А сада се она осећа економски снажном, с обзиром на знатне приходе од испорука сирове нафте и гаса. „Гаспром“ је смањио испоруке гаса Европи и то је такође део те напетости  – да Русија покаже Европи колико је важна. Међутим, Русији је европско тржиште много важније него што су руске испоруке Европи. Генерално, порука коју Русија шаље гласи: „Немојте проширивати НАТО до наших граница“, док је порука САД и њихових партнера: „Ако себи дозволите нешто у источној Украјини, НАТО ће свакако стићи до ваших граница заједно са свим својим наоружањем“.“ Калфин је категоричан да се ЕУ преко НАТО веома активно укључила у дијалог са Русијом.

„Као што се може очекивати, напетост око Украјине изазива различите, па чак и супротне реакције у Европи, при чему је на првом месту забринутост“ – изјављује из Брисела дописница БНР Ангелина Пискова и цитира Гија Верховштата, члана извршног одбора заједничког председништва Конференције о будућности Европе, чији је четврти панел посвећен улози Уније на светској сцени завршен у Мастрихту: „Оно што је стављено на коцку је веома битно – мир или рат на европском континенту. Више од 7 деценија на европском тлу није било рата. И мислим да морамо учинити све што је у нашој моћи да га сада избегнемо. Сваки напор у том правцу је користан и неопходан."

Очекивања бугарских учесника су различита, али је њихов став заједнички: „У овом случају ЕУ није ефикасна“.

„Снажно се надам да рата не буде, јер не знам ко ће од рата имати користи. Пре неколико дана сам гледала интервју са Украјинцима и приметила сам да они не осећају тај проблем, о којем се прича у јавном простору у осталим државама – наводи Десислава Симеонова, која ради у компанији за клиничка испитивања. – Сада, пошто је криза око Ковида полако попустила, следећа велика тема на дневном реду је Украјина.  Али ја не сматрам да је у тој ситуацији ЕУ ефикасна.Лоше је то што се Америка превише меша у све.“

Већу забринутост осећа Гаља Захаријева која ради као грађевински техничар.  

„Бојим се да ће можда доћи до рата. Проблем се мора решити мирним путем! Ако избије рат, биће то братоубилачки рат!“

Финансиста Красимир Златинов проблем види пре свега у подели Европе и у „зависностима које се не могу пренебрегавати“.

Криза око Украјине има непосредан значај за безбедност Бугарске, навела је пре неколико дана у специјалном интервјуу Радио Бугарској министар спољних послова Бугарске Теодора Генчовска.По њеним речима, Бугарска подржава независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине, у оквиру њених међународно признатих граница, укључујући и терироторијалне воде. „Због тога је јачање источног крила НАТО приоритет“, казала је Генчовска.

Извор: интервјуи Лоре Трколеве – програм „Хоризонт“ БНР и Ангелине Пискове – дописника БНР из Брисела

Саставила: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС