Стефан Стамболов је бугарски државник који је у кратком периоду успео достићи недостижно током кратког људског живота. Револуционар, песник, политичар и реформатор он је међу истакнутим градитељима савремене Бугарске.
Рођен је 31. јануара (12. фебруара по грегоријанском календару) 1854. године у Трнову, у обичној породици са укупно 10 деце. Послат је на школовање у Духовној семинарији у Одеси. Учествовао је у Покрету за осамостаљење бугарске цркве и због револуционарне делатности искључен је из Семинарије.
Придружио се Бугарском централном добротворном друштву које активно учествује у Руско-турском рату од 1877-1878. године. После Берлинског конгреса од 1878. године, када је ослобођена од османске владавине Бугарска распарчана, Стамболов је био међу оснивачима комитета „Јединство“ за уједињење Бугарске и један од ватрених заговорника Уједињења Бугарске од 1885. године. Као председник Народног собрања одлучно се супротставио проруском пучу којим је с власти свргнут кнез Александар Батенберг.
У дубоке политичке воде упливао је сасвим млад, да би положио темеље бугарске државности. Више занимљивих чињеница о његовом животу и раду можете сазнати из нашег прилога под насловом Стефан Стамболов – државник који је модернизовао Бугарску.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..