Пандемија коронавируса је дубоко продрла у људску душу и показала неслућене стране људске природе и понашања. Она је значајно променила наше животе и наметнула је низ егзистенцијалних питања чије одговоре су неки потражили у духовном израстању.

Пошаст која већ две године хара светом отворила је могућност за рафинирање човека и откривање његових суштинских особина, сматра Бирали Мумун, руководилац Центра за духовне поуке и консултације Исламске заједнице у Бугарској.

„Сећам се времена које сам провео у болници борећи се с овом болешћу,“ почео је своју причу Мумун. „Људи у таквим тренуцима заборављају на етничку и верску припадност и труде се да помогну како год могу, јер медицинско особље није могло све стићи да уради. Лекари су се, са своје стране, као деца радовали сваком излеченом пацијенту.“

Према клиничком психологу Велислави Донкиној, једна од најуочљивијих последица пандемије је назадовање друштва у целини, а и сваког појединца.

„Када се суочи са неким већим проблемом, човек реагује на претњу споља и тада на сцену ступа његова способност да сачува присебност и остане колико је то могуће при здравом разуму, у супротном губи контролу,“ каже она и додаје: „Крајње оптужбе, велики страхови, сумње и претње указују да смо повређени и да нам је тешко. А то у комбинацији са страхом води назадовању.“

Пандемија коронавируса је нас натерала да преиспитамо себе, своје вредности, циљеве и односе са осталим људима.

„21-годишњи младић је један од случајева са којима сам се суочио. Он ме је изненадио реченицом: „Током пандемије ми се догодила најлепша ствар у животу,“ каже Бирали Мумун и наставља: „На питање шта се догодило, одговорио ми је да је престао с изласцима и почео да размишља о свом постојању и смислу живота. То улива наду да ћемо превазићи изазове са којима се суочавамо. У томе лежи могућност да се његов животни потенцијал опорави и почне да ради на животној издржљивости како би наставио даље уместо да се препусти страху и анксиозности.“

У тренуцима великог искушења сви, чак и они који не верују у постојање Бога, траже спас у молитви.

„Лекари су дали све од себе, али ко заправо одлучује да ли ће неко остати или напустити овај свет,“ пита Бирали Мумун. „А порука је јасна – човече, ти ниси свемоћан и не одлучујеш, напредовао си технолошки, али веза с Богом је та која одређује твој морал, етику и вредности. Јер сва та динамика изграђује човека и култивише у њему негативне стране ега, подстиче агресију када не добијамо оно што желимо довољно брзо. Сада смо мало стали,“ рекао је Бирали Мумун.

Саставила: Дијана Цанкова

Извор: интервју Цвете Николове, Програм „Христо Ботев“ – БНР и Гергане Хрисчеве, Програм „Хоризонт“ – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива, Facebook /Бирали Мумун, БНР, БГНЕС