На референдуму одржаном 8. септембра 1991. године су македонски грађани потврдили жељу за осамостаљењем и независношћу своје земље након распада Југославије.
Независност данашње Северне Македоније прва је признала Бугарска 15. јануара 1992. године. То се догодило захваљујући тадашњем председнику Бугарске Жељу Жељеву. Касно увече је седница Народног собрања прекинута и премијер Филип Димитров је саопштио да је Влада Бугарске донела одлуку о признању независности четири бивше југословенске републике – Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
22. фебруара 1999. године су тадашњи премијери Бугарске и Северне Македоније Иван Костов и Љупчо Георгијевски потписали Декларацију о добросуседским односима две земље.
Раја Назарјан из ГЕРБ-а изабрана је за председника 50. сазива Народног собрања. Њену кандидатуру подржао је 131 посланик. Против је гласало 69 парламентараца, а 39 је било уздржано. Остали кандидати за ову позицију били су Викторија Василева из партије..
„Након консултација с колегама из „Постоји такав народ“, одлучио сам следеће: „Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе... Надам се и очекујем да ће трећи мандат бити поверен партији „Постоји такав..
Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..