,Многи су се одлучили да уместо у препуним туриста зимским центрима Банско, Боровец или Пампорово, Нову годину дочекају у ушушканом у подножју врха Ком старопланинском градићу Берковици. Током божићних и новогодишњих празника су локални хотели, гостинске куће и остали угоститељски објекти радили пуном паром, а попуњеност капацитета је била на максималном нивоу. Резервације смештаја у планинским кућама испод врха Ком (2.016 м) почеле су још у августу, сазнајемо од Димитринке Цветкове из Туристичког информативног центра – Берковица. Град сигурним корацима постаје пожељна дестинација за зимски одмор захваљујући пре свега врху Ком, са којег пуца невероватан поглед, и ски зони у његовом подножју. 

„У зони у подножју Кома ради једна ски стаза дуга 800 м, али је у плану да се она продужи. На располагању љубитељима зимских спортова је ски лифт и гардероба у којој посетиоци могу да изнајме потребну ски опрему и одећу. На крају стазе налази се чајана. Ски зона смештена је на 1.506 м надморске висине. У околини су три планинске куће где људи могу да преноће, да уживају у укусним јелима или попију шољицу планинског биљног чаја који се служи бесплатно,“ каже Димитринка Цветкова и додаје да је ово место прави рај за скијаше, сноубордере и малишане који воле да се санкају.

Осим тога, за разлику од великих зимских центара, овде су цене још увек ниске и може се рећи да су прилагођене сваком џепу. Тако, рецимо, једно ноћење у планинским кућама коштаће вас око 10 евра по особи. Толико ћете платити и дневну ски карту, а за децу је цена – 7,5 евра. Нећете дуго чекати и у реду за ски лифт. „Уживате у скијању и лепим призорима,“ каже Димитринка. 

А шта да радимо када нема снега током зиме?

Ни то неће зауставити туристе јер су град Берковица и његова околина прави рај за туризам. Није случајно што је Иван Вазов, који је неко време радио као судија у том граду, опевао лепоту овог краја у својим песмама. У Берковици је патријарх бугарске књижевности, како још зову Вазова, написао нека од својих највећих дела. Захвални мештани су кућу у којој је он живео претворили у музеј, а на врху Ком је постављен барељеф посвећен Ивану Вазову.

„Од града до тзв. Нове планинске куће у подножју врха Ком стиже се асфалтираним путем за око 30-ак минута. А до самог врха постоји одлична стаза која се може прећи за сат и по до два сата,“ каже Димитринка.

Врата Етнографског музеја и Градске уметничке галерије увек су отворена за госте и становнике града. Исто то важи и за овдашње ресторане и кафане у којима имате прилику да пробате традиционална локална јела. Можемо вам препоручити:

„Типична за овај крај јела и пића, као што је, рецимо, берковска топеница – реч је о укусној салати која се служи као увод у главно јело, или ђувеч на берковски начин. У скоро сваком ресторану нуде локална јела,“ каже Димитринка Цветкова из Туристичког информативног центра - Берковица.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографие: berkovitsa.bg, ТИЦ Берковица, архива