Они су одевени у коже чија тежина износи око 30-40 кг, на глави имају језиве маске, а понекад и показују своје лице. На фотографијама их видимо у њиховој свакодневици, у природи – горе, у планини. Ти људи чувају и негују бугарску традицију игара под маскама, то су јунаци Ива Данчева. „Последње три године ја сам опседнут темом маски и кукера“ – каже фотограф  који и даље обилази Бугарску у трагању за живописним ликовима за свој пројекат „Чувари“ („Пазители“).

„Велики утицај на мене су оставили митови, легенде и бајке. Волео сам такве књиге у свом детињству. Зато сада тежим да преко својих фотографија створим осећај бајке, осећај чаробног света…  Кукери и сурвакари, скривени иза својих маски постају посредници између нашег света и света мистичних духова, обезбеђујући људима благостање“, прича фотограф Иво Данчев.

У јануару 2021. године његова фотографија чауша из околине Разлога се нашла на насловној страни часописа National Geographic. 

Сада Иво посвећује посебну пажњу вези кукера са сточарством. А она је веома стара и снажна!

Велики део учесника у тим обредним играма и данас се баве сточарством, а од коже животиња израђују своје костиме. Дужина длаке старог јарца може достићи 1 метар, а цена квалитетног костима може бити и 20.000 лева (10.000 евра), каже Иво Данчев. Док је трагао за јунацима свог пројекта, упознао је Радија и Ивану. 

Отац и његова мала ћерка настављају традицију чауша – група које изводе игре под маскама у околини града Разлога. Ивана је имала тек 4 године када ју је отац обукао у коже и она је постала чауш. Отада не пропушта учешће у кукерским играма. Сања да једног дана постане први чауш. Једног мразовитог зимског дана Иво Данчев је посетио њихову фарму, ушушкану између снежних гребена Риле и Пирина. „Идеја фото-сесије је била да прикажем везу између генерација и преношење обичаја с колена на колено“, наводи Иво и наставља:

„Веза између Радија и његове ћерке Иване је веома снажна, њихова љубав је веома лепа!  Они у себи носе посебну енергију – ону коју имају прави чувари традиција. И нису једини код нас! Много је родитеља и деце у Бугарској  који настављају традицију и то је дивно!  У овој причи имамо још једног јунака – старог јарца. Често кукери своје костиме праве од коже јарца. Али се тај јарац спријатељио са малом Иваном и она је одлучила да ће он остати са њима и рекла је то оцу. Тако је јарац имао срећу те је учествовао у нашој фото-сесији“, прича Иво.

Период у којем Иво Данчев ради своје фотографије поклапа се са периодом кукерских фестивала који почињу 1. јануара а завршавају се средином марта. На тим фестивалима он проналази занимљиве ликове и тако обогаћује свој пројекат „Чувари“. Рекао нам је да ће првог дана нове 2022. године бити у Разлогу на карнавалу „Старчевата“, да би сликао чауше. Део тих фотографија ће бити објављен у албуму који он припрема вођен жељом да у свету промовише бугарску традицију игара под маскама.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Иво Данчев