Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски воз уског колосека се за Божић претворио у „галерију на точковима“

Мотиви из Бугарске и 19 других држава красе воз

8
Фотографија: лична архива

Неколико годишњица јавног превоза у Бугарској инспирисало је талентовану сликарку Петју Илијеву да бугарској публици представи културе различитих земаља, њихову уметност, традиције, празнике, историјске догађаје на посебан начин. Трамвај-галерија са елементима бугарске и белгијске културе и тролејбус са мотивима фолклора Бугарске и 21 земље са свих континената већ саобраћају улицама Софије, као део трећег издања њеног пројекта Art4Diplomacy (Уметност за дипломатију). При крају Европске године железничког саобраћаја у „галерију на точковима“ претворио се једини воз уског колосека у Бугарској који и данас саобраћа.

„Идеја је настала још у марту када сам видела воз са 4 зелена вагона – замислила сам га као бајку у боји која привлачи пажњу људи у тера их да се осмехују – прича Петја Илијева. – Заједно са дипломатским мисијама 19 држава израдили смо и поставили слике, како би смо мештане и туристе упознали са елементима културе блиских и далеких земаља.“

Године 2021. навршило се 100 година од почетка изградње данас једине у Бугарској пруге уског колосека, као и 95 година од њеног пуштања у саобраћај. Пруга пролази кроз три планине – Родопе, Рилу и Пирин. Дуга је 125 км. Полазна тачка је железничка станица „Септември“ /“Септембар“/, а финална – највиша железничка станица на Балкану - „Аврамово“ /на 1.267 м надморске висине/. Због сликовитих пејзажа дуж пруге и специфичних особина терена кроз који она пролази, позната је као „Алпска железница на Балкану“.


Идеји о „осликавању“ планинског воза придружиле су се амбасаде Финске, САД, Азербејџана, Пољске, Аргентине, Ирске, Косова, Португала, Марока, Индонезије, Немачке, Италије, Данске, Јужне Африке, Аустрије, Швајцарске, Шпаније, Молдавије и Израела. Шест њих први пут учествује у иницијативи Петје Илијеве:

Данска представља Јелиншко камење са рунама, историју првог краља Викинга и митско створење из тог периода. На једној колажи приказане су певачице из Јужне Африке одевене у традиционалне костиме и бугарске певачице из Родопског краја. Из Молдавије имамо вез „дрво живота“. Аустрија приказује свилену тапету израђену у Бечу. Израел нас упознаје са мозаиком из римске виле у Ципорију из III века. Аргентина представља традиционални пончо...“

„И овог пута порука иницијативе је „међукултурни дијалог“. Сви људи, сви народи су више слични него различити. Морамо тражити национална духовна богатства, а не противречности и сукобе“ – каже Петја Илијева.

Живописни мотиви ће красити „вагон-ресторан“ воза до 7. априла 2022. године.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: лична архива





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Израелски хеликоптер испаљује пројектил у правцу Либана, 13. октобар 2024.

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?

Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..

објављено 26.11.24. 12.30
Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15