За Бадње вече се спрема посна трпеза и чесница у коју се ставља новчић, а за Божић – јела са месом, краваји… Припреме за празничну трпезу су код нас чак и у доба брзе хране и наруџбе хране из ресторана биле и остале неизоставан и битан део празника. Велик је број бугарских породица које и данас љубоморно чувају локалне обреде и обичаје и које саме спремају јела и обредни хлеб за празничну трпезу.
Хлеб – обредни или обични, одувек је заузимао битно место у животу Бугара. Зато не треба да нас чуди што хлеб има централно место у скоро свим обредима.
За Бадње вече се обично припрема неколико врста хлеба који имају различиту улогу у обичајима везаним за тај празник. Најбитнија је погача звана боговица. Оне се, као што је карактеристично за све обредне погаче, приносе Богу и кући као бескрвна жртва. У средини боговице се налази најважнији украс који представља печат четвртастог или округлог облика (печат-просфорник) са крстом у средини.
Справљају се и погаче које се посвећују пољу, животињама, кући и покућству… Обавезни украси на њима су: овчар и стадо, волови и орач. У појединим местима се спрема хлеб у облику бурета, а намењен је онима који копају виноград.
За Божићну трпезу као и за празнике који следе дозвољено је да се за припрему обредног хлеба користе и намирнице животињског порекла – маслац, млеко и сл.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: БГНЕС, архива
XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..
Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...
Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..