Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хлеб празнични, хлеб насушни…

Фотографија: архива

За Бадње вече се спрема посна трпеза и чесница у коју се ставља новчић, а за Божић – јела са месом, краваји… Припреме за празничну трпезу су код нас чак и у доба брзе хране и наруџбе хране из ресторана биле и остале неизоставан и битан део празника. Велик је број бугарских породица које и данас љубоморно чувају локалне обреде и обичаје и које саме спремају јела и обредни хлеб за празничну трпезу.

Хлеб – обредни или обични, одувек је заузимао битно место у животу Бугара. Зато не треба да нас чуди што хлеб има централно место у скоро свим обредима.

Обредни хлеб се меси од најбољег и најбелијег брашна. У прошлости су још за време жетве жене одвајале крупније класје, затим су очишћено и добро опрано зрно пшенице стављале у текстилне врећице. Вода која се користи за мешење хлеба је такође посебна – у питању је тзв. „млчана вода“ коју су девојке донеле чутећи, она је неначета и нетакнута. Жене које месе обредни хлеб облаче свечану одећу. Брашно се пресејава три пута, жене изводе ритуалне песме, али најбитније је да им мисли буду чисте. Хлеб је постан.

За Бадње вече се обично припрема неколико врста хлеба који имају различиту улогу у обичајима везаним за тај празник. Најбитнија је погача звана боговица. Оне се, као што је карактеристично за све обредне погаче, приносе Богу и кући као бескрвна жртва. У средини боговице се налази најважнији украс који представља печат четвртастог или округлог облика (печат-просфорник) са крстом у средини.

Справљају се и погаче које се посвећују пољу, животињама, кући и покућству… Обавезни украси на њима су: овчар и стадо, волови и орач. У појединим местима се спрема хлеб у облику бурета, а намењен је онима који копају виноград.

За Божићну трпезу као и за празнике који следе дозвољено је да се за припрему обредног хлеба користе и намирнице животињског порекла – маслац, млеко и сл.

И данас коледаре који обилазе куће у ноћи пред Рождество Христово дарују кравајима. Некада су ове краваје правиле девојке како би их поклониле својим изабраницима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..

објављено 13.9.24. 07.15

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10