Љубав према игри траје још из раног детињства. Улазимо у улогу родитеља, градимо зграде, путеве, мостове, стварамо имагинарне заједнице и просторе. Кроз игру дете спознаје и разуме свет у коме живи.
Примена методе игре у управљању међуљудским односима је све учесталија у области економије, пословања и маркетинга, у владином и невладином сектору. У ствари, тзв. гејмификација није ништа ново, тврди Алексеј Потебња, маркетинг менаџер у интерактивном центру за науку и технологије „ТехноМеџикЛенд“ и професор на Катедри за пословну администрацију и управљање Софијског универзитета „Свети Климент Охридски.“
„Гејмификација је добро познати модел хомо луденс (човек који се игра). Ово је модел човека проналазача кога води знатижеља и који увек тежи да буде први. Ми се играмо, такмичимо се и на крају добијамо награду,“ рекао је Потебња.
Игра нам помаже да наше мишљење пређе границе послова којима се бавимо трансформишући их у нове професије које још немају имена. Тако, рецимо, помоћу иновативних приступа бројке оживљавају – „у добром смислу,“ подвукао је Алексеј Потебња.
„Живимо у свету у коме сваки наш покрет генерише податке. Испоставило се да располажемо огромним обимом информација које не знамо како да обрадимо и складиштимо, дакле, и за то ће бити потребни људи. Већину данас забрињава употреба вештачке интелигенције, плаше се да ће их роботи заменити. У ствари, највећа предност робота је то што они не осећају умор, стално раде и нису нестрпљиви. Дакле, крајње је време да људи почну да уживају у можда најдрагоценијем квалитету човека, наиме – у способности да ствара,“ рекао је Алексеј Потебња.
Постојање велике количине информација често отежава процену ваљаности различитих извора информисаности, а то резултира ширењем лажних вести, каже Алексеј Потебња и као пример наводи тзв. инфодемију лажних вести о коронавирусу. Из тог разлога, потребни су људи који ће се професионално бавити растеривањем страха од даљег развоја технологија.
„Ови страхови нису основани, осим тога једна измена нормативног оквира за заштиту личних података у ЕУ натерала нас је да се замислимо и запитамо какве информације остављамо за собом и да ли је у питању добровољан чин,“ каже Алексеј Потебња и додаје: „У нашој епохи једна од најлепших ствари јесте да нам све што радимо доноси неки посебан доживљај.“
Дигитални канали су један од начина да се доспе до наших сународника у иностранству.
„Припадници бугарске дијаспоре имају јединствену прилику да буду где год пожеле. Ја не мислим да су ти људи далеко од нас јер захваљујући дигиталном простору они активно учествују у нашем животу. А то је могуће јер се ради на освајању нових видика знања о инфомационим системима заснованим на дигиталном свету,“ каже Потебња.
А како бисмо се снашли у том свету, важно је да учење никад не престаје. „Свет је огроман извор изненађења и лепих ствари и ако не покушамо да их пронађемо, ако их не проучимо, немогуће је да их проживимо. Или, неће се догодити магија звана живот,“ убеђен је Алексеј Потебња.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: архивd, Facebook /Алексей ПотебняВанредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..