20. децембра Бугарска православна црква и верници прослављају Светог Игњатија Богоносца. Према предању, Исус је дозвао једно дете, поставио га међу апостоле и рекао: „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско“. Свети Игњатије је био други епископ Антиохијске цркве после њеног оснивача – апостола Петра. Свети свештеномученик Игњатије је бачен лавовима, јер није хтео да се окрене од вере.
Постоје неке забране везане за Игњатијевдан. На тај дан се не сме излазити из куће. Ако се ипак то деси, обавезно је да се човек кући врати пуних руку. Према традицији нашег народа, на Игњатијевдан жене не треба да раде никакве послове, на тај дан се ништа не позајмљује нити се ишта износи из куће да не би „берићет напустио кућу“.
На Игњатијевдан је било веома битно ко ће први да уђе у кућу. Тај човек у народу је познат као полаженик, а сматрало се да од њега зависе срећа и напредак домаћинства. Веровало се да ако је он добар човек, донеће, здравље, срећу, благостање за укућане.
Све забране и ритуали на тај дан имају за циљ привлачење добрих сила и припрему за нови почетак.
Према народним веровањима, на Игњатијевдан су Богородици почеле порођајне муке. О томе како се „замучила божја мајка од Игњатијевдана до Божића“ пева се и у народним песмама које се изводе у ово доба године. Зато се на неким местима празник зове „млада година“, „млади дан“, „нови дан“.
Саставила и уредила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиje: архиваДанас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..