Она се зове Мохадесе Мирзаее, има само 23 године и прва је жена пилот цивилне авијације у Авганистану. У фебруару о.г. је Мохадесе постала део прве искључиво женске летачке посаде у тој земљи. Ово је био један од најсрећнијих тренутака у њеном животу. Није ни слутила шта је чека за неколико месеци, није знала да ће јој се цео свет срушити. 

Када су талибани ушли у Кабул у августу 2021, Мохадесе је била на аеродрому спремна да обави рутински ноћни лет за Истанбул. Тог јутра је она изашла из породичне куће у којој живи с мајком и две сестре. Али њен авион није полетео.

Погледајте читав интервју са Мохадесе Мирзаее у Софији. Кликом на икону зупчаника, а затим на опцију Subtitles можете укључити титлове на српском или било ком другом језику.

Мохадесе је у свеопштем хаосу на аеродрому у Кабулу успела са својим колегама да уђе на лет за Кијев, Украјина, одакле је наставила за Софију. Зашто баш Бугарска?

„У Бугарску сам више пута долазила јер се овде два пута годишње одржавају обуке за освежавање знања. У питању су симулационе вежбе за ванредне ситуације, чији је главни циљ увежбавање ситуација које су могуће током лета. Имала сам важећу визу која ме је спасла. У Бугарску сам стигла 16. августа и отада живим у Софији. На почетку сам се надала да ће се ствари у Авганистану нормализовати и да међународна заједница неће дозволити да земља утоне у хаос. Али авај, то се није догодило. Талибани се нису променили од 2001. године, то су исти људи. И ако су заиста намеравали да поштују права жена, као што су обећали, и да их пусте да раде раме уз раме с мушкарцима, ја не бих била данас овде.“

Мохадесе је затражила азил од Бугарске, чека надлежне инситуције да јој продуже рок важења визе. Живи сама у изнајмљеном стану, припрема се за испит за нострификацију дипломе јер тренутно нема права да ради у струци.

„Планирам да останем у Бугарској. Надам се да ће ми обезбедити сигурну будућност и пружити прилику за нови почетак јер гајим велику љубав према авијацији, летењу. Последњи пут сам летела 15. августа и то ме растужује. Срце ми се цепа јер волим авијацију. Авион, аеродром – то је мој дом. Небо је место где се најбоље осећам. Рођена сам да летим. А сада ми је то право ускраћено.“

Мохадесе каже да се добро осећа у Бугарској, познаје локалну културу, добија потребну подршку, стекла је нове пријатеље далеко од куће. „Једино што ме мучи је да ми је стално хладно, упркос томе што је клима у Бугарској слична оној у Авганистану. Можда се тако осећам јер сам далеко од куће, од своје породице,“ рекла је Мохадесе.

Неколико недеља пошто су талибани преузели власт, Мохадесина мајка и сестре су евакуисане у Албанију. Признаје да јој Авганистан недостаје и одбија да се помири са положајем својих сународница:

„Током последњих 20 година радиле смо упорно на гарантовању слободе и права жена. Бориле смо се сваког дана. И много тога смо постигле, не само Авганистанке већ и све жене које су нас током свих ових година подржавале. И ако сад одустанемо од борбе, то значи да се покоримо вољи талибана, а то се не сме догодити,“ рекла је Мохадесе Мирзаее за Радио Бугарску.

„Опет ћу летети, ништа ме не може зауставити! Постићи ћу то! Само је питање времена,“ рекла је на крају нашег разговора прва жена пилот у Авганистану.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова, лична архива