Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Раја искористила уштеђевину како би добила сањану шуму

Фотографија: Раја Убенова

Она има 36 година. Завршила је Класичну гимназију у Софији, након чега је уписала факултет у Холандији и Великој Британији. Живела је на различитим местима у Европи, а сада ради у Међународној организацији рада у Женеви где је на челу дизајнерског одељења. Тренутно је на мастер студијама из области климатских промена.

Раја Убенова нема ауто и стан у личном власништву, али зато има своју шуму! Попут већине младих људи у последње време, Раја је јако забринута за животну средину. Убеђена је да свако може да буде користан и малим индивидуалним корацима допринесе очувању природе. „Осећала сам да морам нешто урадити,“ каже Раја Убенова. Тако се родила идеја да своју уштеђевину да за куповину пространог терена у Бугарској који је пошумила.


Практички гледано, ово је најкориснија, а уједно и најјефтинија технологија секвестирања угљен-диоксида. А користи је много – заустављање ерозије, стварање станишта за дивље животиње и побољшање здравља тла, испричала нам је Раја.

У априлу се она вратила у Бугарску у намери да пронађе погодно али већ годинама запуштено пољопривредно земљиште у близини шуме. Пронашла га је крај села Церово, код Пазарџика. „Шумом је прекривена површина од око 2 ха. Пре пошумљивања је на овом месту било пар борова, џанарика и жбуњасто растиње, попут шипурка,“ рекла је Раја.


Млада заштитница природе је овом задатку приступила одговорно и студиозно:

„Пошто нисам стручњак за то, потражила сам мишљење доц. Наска Илијева који је шумар. Он је израдио технолошки план и одабрао погодне врсте дрвећа за пошумљивање. Препорука му је била да нам основна врста буде сладун који се евентуално може заменити цером, китњаком и лужњаком. А липа, јавор, дивља трешња и шљива су пратеће врсте чији је задатак да обезбеде диверсификацију шуме.“


Рајина шума је већ засађена. 13. новембра ове године је преко 300 волонтера из свих делова земље подржало ту иницијативу. Прве године шуме су слично као што је са децом веома важне. Стога ће у наредне 2-3 године волонтери редовно прекопавати и чистити коров како би младе саднице расле и „дисале“ слободно.“

А каква је била реакција њене породице и пријатеља када им је рекла да планира да своју животну уштеђевину искористи за заштиту природе?


„Била сам убеђена да ћу то урадити. Знала сам да ми је одлука исправна и спремно сам дочекала све реакције. Нисам се обазирала на то ко шта мисли. Моја мајка није сакрила забринутост, јер ја немам свој стан, немам ништа своје и куповина тог земљишта је њој било несхватљиво. Али ми је очух оберучке пригрлио ову идеју и много ми је помогао.“

Главни приоритет већине становника Бугарске је како преживети, људи се свакодневно суочавају са бројним тешкоћама и ретко размишљају о глобалним проблемима попут очувања природе. Упркос томе, све више Бугара активно учествује у иницијативама за заштиту животне средине, што је охрабрујуће, закључила је Раја Убенова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Раја Убенова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Анна Фуцкова

Напустила нас је колегиница Анна Фуцкова

Екипа Радио Бугарске са дубоком тугом саопштава да нас је 14. децембра у 52. години заувек напустила наша вољена колегиница и пријатељица Анна Фуцкова. Ани је изгубила битку с опаком болешћу, али је своју душу и срце оставила на радију, где је..

објављено 14.12.23. 17.18

Веска Чернева и њене пахуље од папира

Чим запада први снег, Веска Чернева се баца на посао и тако почиње да се рађа њена бела бајка. Помоћу најобичнијих маказа и папира до сада је израдила преко 5.300 раскошних снежних пахуља, што није пошло за руком још никоме на свету. У ствари, њен се..

објављено 9.12.23. 11.30
Милена Селими

Милена Селими воли Бугарску и преводи Георгија Господинова

Албански писац, преводилац и друштвени посленик Милена Селими, која је од јуна о.г. представник бугарске националне мањине у Одбору за нациоалне мањине у Албанији, потиче из мешовите породице – отац јој је Албанац, а мајка – Бугарка. Њена мајка – Јанка..

објављено 3.12.23. 11.15