4. децембра, када Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, почиње низ празничних дана који се у бугарској традицији повезују са мноштвом веровања и обичаја. Према једној бугарској легенди, Света Варвара је рођена на нашим просторима, у селу Елешница, које се у оно време звалоИлиопол. Постоји веровање да Варвара штити децу од болести, а понајвише од богиња које се замишљају као зле, безубе и ружне бабе. Стога им се на Вариндан име избегава па се у народу, да би их умилостивили, ублажено називају: бабе, тете, медене. У западној Бугарској је Вариндан познат и под именом Женски Божић а повод за то је локални обичај да на тај дан празнично одевене девојке и девојчице, са торбицом преко рамена, обилазе куће и попут коледара певају песме, благосиљају кућу уз жеље за здравље и плодност.
Следећег дана – 5. децембра, Бугарска православна црква прославља Преподобног Саву Освећеног који је по својој светости постао познат у читавом свету. Он је рођен у IV веку Кападокији, у хришћанској породици. У 18. години се замонашио. Желео је да буде одан Богу и упутио се у Јорданску пустињу, где је живео у пећини која му се указала у сну. Након што су му родитељи преминули, добио је богато наслеђе те је за живота обнављао цркве, подигао гостопримнице за збрињавање хришћана, болнице за странце.
У народним веровањима Сава је често жена – светица, сестра Свете Варваре и Светог Николе. У појединим рејонима Бугарске славе мушког Саву као заштитника вукова.
Славе тих светаца припремају нас за Никуљдан – 6. децембра, када Бугарска православна црква и њени верници славе светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Свети Никола се описује као господар река, мора и морских олуја. У народној митологији он је "крилати јунак" који лети високо и посматра водене демоне.
„Варвара вари, Сава пече, Никола госте дочекује” – ова бугарска народна изрека уједињује три важна празника која су везана за датуме и имена из православног календара али и носе обележја паганских ритуала.
Више о традицијама, обичајима и обредним јелима од Свете Варваре до Светог Николе можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..