Свежен је магија која нас опчини чим закорачимо на сеоски трг и пред нама се отвори следећа слика: уске стрме уличице које вијугају према чукама начичканим кућицама, а у првом плану назире се силуета обновљене цркве Светих Петра и Павла из 1864. године. У подножју планине уздиже се споменик пуковнику Владимиру Серафимову. Права идила која има свој мир и безвременост!

Стари назив села Свежен је Аџар. Некада је у њему живело 5.000 људи, а било је 26 кафана. Због добро очуваног амбијенталног изгледа, Свежен је проглашен архитектонско-историјским резерватом.

Село Свежен је родно место пуковника Владимира Серафимова (1860-1934), команданта 21. средњегорског пука за време Руско-турског рата (1877-1878), познатог као ослободиоца средишњих Родопа од Турака. Прошле године је његова родна кућа претворена у музеј са туристичким информативним центром.

„Кућа је стара скоро 300 година, а у изградњи јој је коришћен црни храст. Изузетно занимљиве су собе. Централна просторија је са земљаним подом, сачувана је у свом аутентичном стању. Ништа није дирано! У дневном боравку су стари долапи. У једном од њих се налази тајни тунел који води ван дворишта куће,“ каже кустос музеја Јана Стоилова. 

Она нам је показала и типични за овај крај прозор на плафону, који је без стакла, личи на шибедах код аутомобила. На дрвеном плафону је натпис. „Исписан је 1876 - године Априлског устанка и једну годину пре него што су Турци спалили село,“ објаснила је Јана.

У непосредној близини налазе се реконструисане рушевине храма Светог Георгија са манастиром. У овој цркви је тзв. аџарска књижевна школа доживела свој процват у периоду од 17. до 19. века. Али су 1877. године Османлије спалиле цркву, остало је само старо клепало са натписом 1862. г, испричала нам је Јана и додала:

„Овде су настали многи црквени рукописи. У дворишту је било монашких ћелија, а ту су били и костурница и гробље. У овом храму развила се калиграфска школа. Овде су израђена четворојеванђеља, аџарски и рилски проповеди који су писани у 17. веку. Најстарија књига је из 1634. године. Монаси су били илустратори и орнаментисти. Сами су припремали тинту, коричили су књиге кожом и дрветом. Данас се оригинали тих рукописа чувају у Националној библиотеци Манастира Зограф на Светој гори, а неки су у Санкт Петербургу и другим местима,“ рекла је Јана. 

Јана је по занимању сликар. Током летњих месеци организује курсеве из сликарства и калиграфије у креативној радионици „Јан махала“ у селу Свежен. „Желимо да обновимо ову стару традицију и да је сачувамо за будуће генерације,“ рекла је на крају нашег разговора Јана Стоилова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Венета Николова