24. новембра Бугарска православна црква и њени верници славе Свету Великомученицу Екатерину. Рођена у 3. веку у Александрији она је у историји остала као хришћанка велике памети и образовања. Легенда казује да је својим покушајима да заштити хришћане пред царом она на себе навукла његов гнев, те је цар наредио да је баце у тамницу. Људи који су отишли да је виде у тамници у намери да се препиру с њом о вери и да је посраме, не само што нису успели у томе, већ су и сами постали хришћани. Због тога су Екатерину разапели на точак, али чим је она додирнула точак, он се изломио. После многих мучења Екатерина је мачем посечена у својој 18. години.
У Бугарској се верује да је Света Екатерина заштитница мајки. Према старом обичају на тај дан жене месе погаче намазане медом и деле их за здравље. У неким крајевима земље постоји веровање да она штити децу од болести.
Више о веровањима и обичајима везаним за празник Свете Екатерине можете прочитати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..