Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарска се и даље задужује

Бугарска се сваког понедељка задужује новим износом тако што Влада емитује државне обвезнице на домаћем тржишту. Главни купци обвезница су локалне банке, пензијски фондови и други корпоративни инвеститори. То је већ постало тенденција а потврђује је и јучерашња аукција Бугарске народне банке (БНБ) за продају обвезница у износу од 500 млн лева (255 млн евра). Ово је била 11. аукција за продају државних обвезница ове године. До сада су ове године продате државне обвезнице у укупном износу од 3,3 млрд лева (1,7 млрд евра). Јуче продатим обвезницама државни дуг је достигао укупно 3,8 млрд лева (1,94 млрд евра). Организовање аукција за продају државних обвезница у последње време се може објаснити очекиваним дефицитом буџета крајем године. Након последњег ребаланса државног буџета предвиђа се да ће крајем године дефицит износити 4,7 млрд лева (2,4 млрд евра), пише економски сајт Investor.bg.

Да ли ће и даље унутрашњи дуг расти и да ли је то опасно по финансијску стабилност земље? Сагласно закону, дозвољени максимум задуживања Бугарске за ову годину је 4,5 млрд лева  (2,3 млрд евра), који се не може премашити без одлуке парламента. То значи да је ипак могуће до краја године понудити на продају обвезнице у износу од још 700 млн лева (358 млн евра).

Упркос динамичном расту јавног дуга ове године, већина аналитичара сматра да његов износ не представља озбиљну опасност по макроекономску стабилност земље. То се очито објашњава како расположивим фискалним резервама од 10,6 млрд лева (преко 5,42 млрд евра), тако и релативно ниским нивоом задужености Бугарске гледано у целини. Економиста са Института за тржишну економију Лачезар Богданов је рекао да је задуженост Бугарске знатно мања у односу на друге европске земље. Крајем јуна 2021. године однос дуг/БДП је 24,7%, код просека за ЕУ од 91% и просека за евроузону од 98%“.

И ту можда треба напоменути да сваки дуг има своју цену, тј. камату осим главнице. За инвеститоре то је приход, али за дужнике (кориснике кредита) то је додатни трошак. Са те тачке гледишта услови на тржишту су у корист корисника кредита, јер су камате веома ниске. Тим поводом стручњак за финансије сајта Money.bg Петар Илијев истиче да „код релативно великих фискалних резерви и повећаних буџетских прихода, Министарство финансија преплављује тржиште државним хартијама од вредности уз смањење рока отплате и повећање стопе приноса. За сада Министарство финансија сматра да је ова цена прихватљива, тим пре што се према привременом министру финансија Baлepију Бeлчeву, влада одлучује на нова задуживања како би се измирили стари дугови, како би се повећали социјални расходи, како би се обезбедила додатна плаћања у вези са пандемијом и како би се финансирала исплата субвенција пољопривредницима. Све су то неминовни расходи.

Уредила и превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Улазак у еврозону доноси позитивне ефекте за бугарски бизнис и економију

Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..

објављено 8.1.25. 12.10

2025. година наговештава тежак опстанак за пословни сектор због политичке нестабилности и спољнополитичких изазова

Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..

објављено 8.1.25. 11.25
Људмила Петкова

Основни проблем ПОО Бугарске је његова погрешна филозофија

Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..

објављено 7.1.25. 15.35