Нове технологије су већ годинама неиздвојив део нашег живота, а пандемија коронавируса је додатно подстакла дигиталну трансформацију свих сектора како би могли да функционишу и опстану на домаћем и глобалном тржишту. Ковид-19 дао је додатан подстрек процесу дигитализације бугарског здравства, каже доц. Полина Михова, професор на Департману за здравство и социјални рад Новог бугарског универзитета у Софији. Ово је један од закључака истраживања „Онлајн прикупљање здравствених информација“ које су доц. Михова и њене колеге спровеле у периоду 2018-2021. међу студентима шест универзитета широм земље. Истраживање обухвата два периода: пре пандемије на узорку од 683 студента и за време пандемије коронавируса, уз учешће 524 студента. Резултати истраживања су изнети пре неколико дана током јавног предавања посвећеног здравственој писмености корисника интернета и могућности да се у Бугарској развије телемедицина (лечење на даљину).

46% испитаника тражило је здравствене информације на интернету још пре почетка пандемије, каже доц. Полина Михова у интервјуу Радио Софији – БНР.

„Оно што ме је изненадило јесте да је 33% анкетираних пре пандемије коронавируса апсолутно искључивало телемедицину као могућност. 26% је рекло да је спремно да користи неку врсту онлајн консултација, али уз бројне услове. Убрзо након почетка пандемије се ситуација променила и у другој фази истраживања постало је јасно да 70% младих људи тражи здравствене информације на интернету, а удео младих који у потпуности искључују могућност лечења на даљину путем електронских телекомуникационих технологија опао је на 22%. Друга занимљива чињеница је да ови млади људи не верују слепо сваком сајту или интернет форуму. У ствари, они траже мишљење и савет специјалиста на већ афирмисаним и дугогодишњим форумима.“

Младе људе углавном занимају информације како да се заштите и сачувају здравље, а не како да лече неку болест. За онлајн здравственим информацијама чешће посежу људи из мањих места где је директан приступ специјалисти ограничен. Доц. Михова је прецизирала да пошто је реч о младим, односно здравим људима, код њих потражња за онлјан здравственим информацијама није забележила драстичан раст у последње две године, што није случај са особама старијим од 30 година где се она два до три пута повећала.

„Дигитализација и трансформација свих сектора је већ чињеница на глобалном нивоу. У Бугарској је пандемија помогла да се убрза процес дигитализације и увођења нових технологија у систем здравства. Главни циљ је да се помогне људима у неједнаком положају, као и онима којима је из неких других разлога ускраћен приступ здравственим услугама. Добро би било да се то настави и убудуће, а идеја технологија није да у потпуности замени лекара, већ да га употпуни,“ била је категорична доц. Полина Михова.

Припремила: Весела Крстева

Извор: Радио Софија – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС