Трећи у низу парламентарних избора у Бугарској ове године су већ у историји. Они су у извесном смислу били посебни, јер су одржани истовремено са изборима за председника и потпредседника Бугарске. Коначни резултат председничких избора ће бити јасан у другом кругу, али се резултат парламентарних избора већ углавном зна и поново искрсава питање – хоће ли бити формирана редовна влада?

Социолог агенције Галуп Прван Симеонов је убеђен да овог пута постоје све претпоставке за формирање коалиционе владе, али није хтео да прогнозира колико ће она трајати.

„Види се да поново партије промене имају довољну подршку како би могле да заједно са Бугарском социјалистичком партијом (БСП) измисле неку варијанту. Међутим, ако то не учине, бојим се да на следећим изборима излазност бирача може бити сасвим слаба и може доћи до радикализације политичког процеса и других непредвидљивих догађаја .“

Поред веома добрих резултата формације бивших министара у прелазној влади -  Кирила Петкова и Асена Василева, на овим изборима значајан број гласова добили су Покрет за права и слободе и националистичка партија „Вазраждане“. Показало се да је сада Покрет за права и слободе прва политичка снага Бугарске у иностранству (38,65%), а иза ње су „Настављамо промену“ (22,19%) и „Постоји такав народ“ (10,96%). Партија која је рачунала на антиковид реторику и која је успела да пређе изборни цензус од 4% - „Вазраждане“, је добила значајну подршку Бугара у иностранству - 6,20% и заузела је место одмах иза партије ГЕРБ (8,01%) и коалиције „Демократска Бугарска“ (7,97%) на листи резултата гласања бугарске дијаспоре код 97,7 % обрађених записника.

Подршка Бугара ван граница наше земље Покрету за права и слободе и партији „Вазраждане“ заслужује озбиљну анализу.

„Покрет за права и слободе је успео да нас подсети на оно што уме – ми смо то у последње време некако заборавили – наводи Прван Симеонов. – Сведоци смо масовног гласања на територији друге државе, што се није десило на изборима у јулу упркос укидању ограничења у погледу броја бирачких места у земљама ван ЕУ. При томе, то се дешава у земљи чији су односи са западним светом напети. Најбитније сада је то што нас је Покрет за права и слободе подсетио на себе и не само преко гласања у Турској већ и преко кампање свог кандидата за председника Бугарске, преко повратка Дељана Пеевског у игру итд. То значи да се Покрет за права и слободе мобилисао под политичком опсадом у Бугарској.“

Феномен – добар резултат партије „Вазраждане“ међу нашим сународницима у иностранству, такође има своје логично објашњење и то је разочарење осталим формацијама које су алтернатива традиционалним актерима на политичкој сцени.

 „Прва велика алтернатива – Слави Трифонов и партија „Постоји такав народ“ није успела. „Демократска Бугарска“ је добила конкурента –формацију „Настављамо промену“. Коалиција „Усправи се БГ! Ми долазимо!“ није успела, једноставно није имала довољно снаге. Тако се број „пратиља“ повећава. Обично такве партије се опредељују за стратегију „против свих“, не учествују у колаборацијама што доприноси повећању њиховог резултата. И не на последњем месту „Вазраждане“ је једна од тзв. партија протеста и сасвим је нормално да наши економски емигранти подрже управо њу.“

Као проблем, који ће попримати све већи значај Прван Симеонов је навео тенденцију да политичке снаге пренебрегавају гласове које би могле добити из иностранства и потцењују њихову тежину.

„Даље то може имати велики значај. А разлог за то је чињеница да је све већи удео Бугара у иностранству и немамо избора, они су нам потребни. Када је реч о гласању Бугара у иностранству друга важна ствар јесте то да се управо оно може показати одлучујуће у случају нестабилног резултата неке политичке снаге код нас. То значи да и оно мало обављеног посла међу тим заједницима, може допринети побољшању позиције одређене формације.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС