Само изузетно слаба излазност на јучерашњим изборима је зауставила поход Румена Радева на други председнички мандат, док је на парламентарним изборима – упркос прогнозама аналитичара да ће победити коалиција ГЕРБ-СДС, прва постала формација „Настављамо промену.“

Хоће ли бити мобилизације бирачког тела у корист проф. Анастаса Герџикова и кога ће подржати симпатизери Покрета за права и слободе у другом кругу избора за председника?

„По свему судећи, гласали би за Анастаса Герџикова,“ одговара Ирена Тодорова, професор на Департману за политичке науке Новог бугарског универзитета у Софији, на питање БНР. 

„Али не верујем да ће као чаробним штапићем добити 10% гласова, јер се не зна да ли ће Покрет за права и слободе успети да мобилише своје бирачко тело. Мислим да ће Румен Радев упркос свему задржати прву позицију. Са данашњим даном он је најпопуларнија политичка фигура и знатно премашује резултат који су оствариле БСП и формација „Настављамо промену“ – нешто што се не може рећи ни за једног од осталих кандидата за председника.“ 

За разлику од претходна два парламентарна избора ове године, политички аналитичари сматрају да овог пута постоје веће шансе да се формира влада. Политичка формација „Настављамо промену“ на челу које су бивши министри у прелазној влади – Кирил Петков и Асен Василев, већ је саопштила да ће преговарати са свима, изузев ГЕРБ и Покрета за права и слободе.

БСП ће бити у улози диспечера у процесу састављања нове владе, сматра социолог Прван Симеонов из агенције „Галуп.“

„Оно што се не може оспорити је да је још једном потврђена жеља за променом пошто су партије које су настале на таласу прошлогодишњих антивладиних демонстрација унеле свежу крв у формацију „Настављамо промену,“ рекао је Симеонов у разговору за БНР. „Поред тога, БСП више неће бити препрека јер се нису обистинила страховања да ће добити други мандат, а народ је показао да ако се сад не састави влада, на следећим изборима се може очекивати нови преокрет. Мислим да овог пута имају довољно ветра у леђа да формирају владу.“

Према политикологу Страхилу Делијском, кампања партије ГЕРБ је била агресивна, арогантна и у потпуности посвећена стопирању процеса ерозије партије.

„Бојко Борисов је то постигао на један невероватан начин, али цена коју смо сви платили због његовог понашања била је непријатна кампања која је и један од главних разлога слабе излазности,“ рекао је за БНР Страхил Делијски и додао: „Што се „Настављамо промену“ тиче, формација је остварила мање-више исти резултат као и „Постоји такав народ“ на изборима у јулу ове године. Али ћемо овог пута имати другу врсту играча који ће на својим плећима осетити одговорност за формирање нове владе. Прогноза је оптимистичнија.“

Жеља, а отуда и шансе за формирање владе су веће, али постоје и мишљења да се влада не сме саставити „по сваку цену.“ Доц. Николај Димитров, социјални психолог и професор Софијског универзитета, не види ништа лоше ако не буде формирана нова влада.  

„Прелазна влада има ограничена овлашћења и њен рад, у великој мери, зависи од одлука Народног собрања, али упркос томе смо сведоци да она већ више од шест месеци функционише добро,“ рекао је доц. Димитров за Радио Бугарску. Питање које највише забрињава политичаре јесте да влада треба да усвоји буџет за 2022. годину. У ствари, није проблем да га изради министар финансија у прелазној влади, а да га размотри и усвоји нова влада.“

Аналитичари нису успели да предвиде улазак партије „Вазраждане“ у нови сазив парламента. Подсетимо да се поменута партија залаже за укидање противепидемијских мера и иступање земље из ЕУ и НАТО.

Другачије речено, изгледа да ће у 47. сазив Народног собрања ући седам политичких снага, а да ли ће оне радити заједнички за будућност Бугарске, то нам тек предстоји да видимо.

Саставила: Дијана Цанкова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографие: БНР, БГНЕС, лична архива