На председничким изборима бирамо председника и потпредседника земље, који имају заједничку кандидатуру. Данас се морамо определити за једну од 23 кандидатура. Ови редовни председнички избори одржавају се заједно са изборима за 47. сазив Народног собрања.
12 кандидата за председника Бугарске предложили су иницијативни одбори, а остале – политичке формације. Основне политичке снаге немају своје кандидате али су подржале неке личности које су предложили иницијативни одбори. Без обзира на то ко је предложио његову кандидатуру, једном изабран председник мора да буде политички непристрастан и да буде оличење јединства нације.
Да би избор шефа бугарске државе био легитиман већ у првом кругу избора потребно је да он добије више од половине важећих гласова, као и да је на изборима учествовало преко 50% грађана са правом гласа. У противном се у року од 7 дана одржава други круг избора, а победник је кандидат који добије највише гласова.
Историја председничких избора у Бугарској је почела 2. априла 1990. године. Тада је након гласања посланика у парламенту на чело бугарске државе стао Петар Младенов, који је преузео управљање земљом после свргавања Тодора Живкова с власти 10. новембра 1989. године. 1. августа 1990. године, после оставке Петра Младенова, VII Велико народно собрање је за председника земље изабрало филозофа др Жеља Желева, представника опозиције (Савеза демократских снага). У историји председничких избора Жељо Желев је и шеф државе који је до сада добио највише гласова бирача – 2.738.420. Са најмање гласова изабран је Росен Плевнелијев, за кога је у другом кругу избора 2011. године гласало 1.698.136 бирача.
Према Уставу Републике Бугарске, председник је оличење јединства нације и представља нашу земљу у међународним односима.
За председника Бугарске може бити изабран бугарски држављанин по рођењу, старости изнад 40 година, коме није одузета пословна способност и који се не налази на издржавању казне затвора.
Саставила и уредила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене односе са суседним државама чланицама ЕУ – Румунијом и Грчком. Шта је обележило билатералне односе..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у којем је објавио одлуку партије да прекине чланство у АЛДЕ-у. Одлука је донета након опсежне анализе..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..
Калин Ђорђеску и даље фаворит за председничку функцију у Румунији Калин Ђорђеску, који је као независни кандидат победио на поништеном првом..