Ове године Национална школа за фолклорну уметност у родопском сеоцету Широка лака прославља свој 50. рођендан. Школа у којој деца уче народно певање, традиционалне бугарске инструменте и игре афирмисала се као центар за припрему будућих професионалаца на фолклорној сцени. Школски хор, оркестар, плесна трупа, камерне формације и изворне фолклорне групе развијају у талентованим ученицима сценско понашање, а уз то им дају могућност за будућу професионалну реализацију и конкурентност на такмичењима у земљи и иностранству.
Специјализована и опште-образовна настава изграђује вештине за трагање и проналажење непознатих фолклорних корена, њихово проучавање и извођење. Афирмацији и угледу школе су током година својим радом допринели многи професори.
„Главна идеја је да се промовише и сачува фолклорно богатство различитих крајева Бугарске,“ каже Стојанка Тенова, директор Националне школе за фолклорну уметност у селу Широка лака. „Пре 50 година је у тзв. Долини клепетуша, како још зову Широку лаку, основана Средња школа за народне инструменте и певање. Школа која је своја врата отворила 1971. године није располагала својом материјалном базом, а рачунала је само на ентузијазам неколико људи. Први пријемни испит одржан је 5. септембра 1971. године. Кандидате су оцењивали проф. Парашкев Хаџијев, проф. Манол Тодоров и проф. Асен Дијамандијев. Школа је убрзо након тога постала једна од најугледнијих музичко-образовних установа у земљи и почела је да привлачи децу из свих делова земље. На почетку су наши ученици црпели знање и учили од легендарних родопских гајдаша Дафа Трендафилова и Михаила Калфова, као и од осталих професора.“
Ове године је одржано треће издање Фолклорног фестивала „Широка лака пева, свира и игра“ који талентованим ученицима пружа прилику да се представе на сцени.
„Школска 2021/22. година протиче у знаку јубилеја. У пролеће – 7. маја, планирамо одржавање празничног концерта. Поносни смо на наше бивше ученике који су се остварили у земљи и иностранству. Неки од њих су солисти фолклорних ансамбала, универзитетски професори, педагози који припремају будуће кандидате. Пре 35 година сам сама изабрала да дођем у ову школу, чији сам директор већ 25 година. Задовољна сам јер ме инспирише све што се ради у школи. Сваки дан прекорачим њен праг са радошћу. Срећна сам и поносна што радим са екипом коју чине трудољубиви, талентовани и посвећени људи,“ каже Стојанка Тенова.
Од гђе Тенове смо сазнали да су током 50 година школу завршила укупно 1.342 ученика, смер: народно певање, народни инструменти и игре, а сведочанство о стручној оспособљености добило је 389 ученика.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/nufi.shiroka.lukka
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..