Поводом 80. рођендана сликара Алцека Мишева је у Софији - у 13. сали Националне уметничке галерије „Дворац,“ приређена изложба под насловом „Акви – Милано – Софија.“

Одрастао је поред баке која му је причала о свом оцу – иконописцу Ивану Зографу из Кочеринова и од раног детињства је заволео сликарство. Годинама касније, по завршетку Академије ликовних уметности, Алцек Мишев се вратио у родну Дупницу како би показао своје умеће и стечене сликарске вештине. Али се његове модернистичке слике нису допале комунистичкој власти због чега му је изложба затворена, а активисти милиције су уништили неке од изложених радова. 1971. године је тада 31-годишњи Алцек успео да пређе строго чувану границу између два потпуна различита света и дошао је у Милано.

„Почео сам све из почетка јер сам схватио да је мом крајњем апстракционизму одзвонило и дошло је време концептуализма,“ прича за Радио Бугарску Мишев. „У ствари, каријера ми је почела у Грацу где сам учествовао на једном бијеналу чија је тема била идентитет. Тамо сам у друштву италијанских, југословенских и аустријских сликара изградио један једноставан апарат за летење са перајима и крилима да бих показао како сам побегао из Бугарске. Тако сам почео да причам полухумористичке приче. Постепено сам обликовао своју физиономију пилота, а затим и пливача и моји радови су почели да привлаче пажњу на међународној сцени, а већина ме је сасвим погрешно сматрала концептуалним уметником.“

Алцек Мишев је својим перформансима одушевио критичаре. У пројекту „Препливавање Атлантског океана“ – који обухвата 12 изложби на чијој реализацији је радио три године на релацији Милано – Њујорк, Алцек самоиронично открива и показује своје пливачке вештине у базену на броду „Краљица Елизабета II“ и улази у улогу златне рибице у акваријуму дозвољавајући да га транспортују у малом контејнеру пуном воде. А у оквиру пројекта „500 младих лица“ представља у урбаној средини Милана, Рима, Торина, Болоње и Фиренце велике портрете који су израђени по фотографијама и тиме ствара својеврсну друштвену мрежу. 1976. године име бугарског сликара се спомиње у књизи италијанског критичара уметности Акила Бонита Оливе – „Европа – Америка – различите авангарде,“ у којој је представљено 30 најутицајнијих европских и 30 америчких мајстора кичице. У књигу је укључен још један бугарски уметник – Христо Јавашев - Кристо.

Игром судбине данас двојица уметника привлаче пажњу софијске публике својим најбољим радовима представљеним на две паралелне изложбе.

„Има нечег заједничког између нас, а то је да смо браћа по судбини, дакле, ми смо бегунци,“ каже Алцек Мишев. „Побегли смо од социјалистичке стварности. Али то је све, иначе се разликујемо у начину на који стварамо. Ако је Кристо био и остао у центру модерне уметности и концептуализма и његови радови су углавном пројекти за скулптуре, ја сликам и подсећам на ствари које су се десиле некада.“

Упркос томе што понекад ствара ван атељеа, Мишев признаје да је за њега увек сликарство било најважније.

Слике Алцека Мишева које представљају његов стваралачки лет могу се погледати у галерији „Дворац“ до 21. новембра.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook /Istituto Italiano di Cultura Sofia, nationalgallery.bg