До краја године ће бити завршена рестаурација готово непознатих икона и богослужбених предмета Бачковског манастира. Они ће бити изложени у обновљеном музејском делу светиње, а поставка ће бити отворена на велики црквени празник. По речима игумана манастира епископа Сионија, ради се о иконама из 15. века. Међу новим предметима у поставци су мермерни иконостас из 19. века, крст који је манастир добио на поклон од цара Алексија Комнина, стари престо из централног храма, неколико старих икона и две певнице израђене у Јерусалиму.
У музеју основаном тридесетих година минулог века приказани су и дрвени крстови у дуборезу типичном за монашку уметност која је настала на Светој гори у 6-7. веку. Међу највреднијим црквеним предметима је позлаћена сребрна дарохранилица богато украшена полудрагим камењем у којој се чувају Свети дарови за причешћивање. Названа је „Венецијанска“ због сличности са црквом Светог Марка у Венецији. Постоје још две дарохранилице сличне овој у Бачковском манастиру – једна се чува у Националном историјском музеју у Софији, а друга у православном манастиру Свете Катарине у Египту. У музејском простору Бачковског манастира чувају се богослужбене ствари као што су потири, један од којих је израђен у Асеновграду 1599. године.
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....
И ове године, 20. јануара, на дан када славимо Светог Јефтимија Трновског, последњег патријарха Другог бугарског царства, Софијска света Митрополија и софијски храм Светих Седмочисленика организују литију. По традицији, литија ће након Свете..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..