На десној обали Беле реке, 19 км јужно од Ивајловграда, надомак бугарско-грчке границе, налази се село Мандрица. Према легенди, село у источним Родопима основала су 1636. године тројица браће Албанаца који су се бавили млекарством. Они су снабдевали турску војску месом и млеком на путу према Једрену. У знак захвалности турски паша им је дао право да бирају место где ће да се населе. Након што су се настанили у Мандрици, браћа су изградила млекару (на буг. мандра) и почела да продају своје производе у суседним селима. Отуда долази и име села. Мештани су почели да се баве свиларством и да саде плантаже дуда.
Претпоставља се да се већина албанског живља овде преселила касније – негде крајем 18. века. Ово је једино албанско село у нашој земљи у којем се и данас чува архаичан дијалект албанског језика.
Нажалост, Мандрицу је затекла судбина већине бугарских села. Само током летњих месеци у село долазе туристи знатижељни да се упознају са његовом прошлошћу и традицијама. У Мандрици се и данас могу видети старе троспратнице од ћерпича са плафонима украшеним резбаријом, балконима од кованог гвожђа и колонадама.
Више о овом селу можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..