19. октобра, када Бугарска православна црква слави успомену на небеског покровитеља бугарског народа – Светог Јована Рилског Чудотворца, лекари у нашој земљи славе свој празник. Он се обележава на иницијативу Бугарског лекарског савеза који је 1995. године изабрао овог свеца за покровитеља лекара. Предање каже да је Свети Јован Рилски својим молитвама и уз божју помоћ помогао многим болесницима да оздраве. Зато су га и бугарски лекари изабрали за свогзаштитника.
Претпоставља се да је Јован Рилски рођен око 876. године у селу Скрино, у близини данашњег града Дупнице (југозападна Бугарска).Пре него што се замонашио био је пастир. Подвизавао се у разним местима док није одлучио да се посвети служби Богу. Отишао је у „Рилску пустињу“ – у Рила планину, коју су некада тако називали, јер је била пуста а у њој су живеле само дивље звери. Тамо је живео до краја живота, обављао пост и молитве и основао Рилски манастир који се претворио у средиште духовности и просвете. Данас је Рилска света обитељ највећи ставропигијални манастир у Бугарској.
Сматра се такође да је небески покровитељ Бугарске патрон бугарских народних будитеља. Зато 19. октобра низ бугарских школских установа које носе његово име слави свој празник. Међу њима је Софијска духовна семинарија.
По традицији на празник бугарских лекара уручује се одликовање „Лекар године“. Као и претходне године, коју је обележила глобална пандемија, у први план се истиче самопожртвованост медицинских радника на првој линији борбе против коронавируса.
Празник Светог Јована Рилског се свечано обележава у свим храмовима наше земље.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у..