Цене робе и услуга у Бугарској су забележиле раст. То се дешава након троструког повећања цене природног гаса од почетка године и раста цене топлотне и електричне енергије средином овог лета. У глобалном плану веће цене енергената нису изненадиле државе – оне су се спремале за инфлацију, међутим та је инфлација најснажније погодила слабије привреде.

Постоји опасност да у Бугарској, где су дохоци већ годинама вишеструко нижи од просека за ЕУ, сада још веће групе становништва остану не само без новца за грејање у зимским месецима, него и без новца за нормалну исхрану и здравство.

Забрињавају последњи подаци истраживања Института за социјална и синдикална истраживања Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) спроведеног почетком септембра. Према истраживању, најбрже расту цене традиционалних за Бугаре прехрамбених производа. Пшенично брашно је поскупело за 7,3%. Према стручњацима, разлог за то је скупо зрно на међународним тржиштима и његов утицај код нас. Осим тога, произвођачи хлеба су у септембру повећали цене бар за 0,10 лева због раста цене енергената. Прогнозира се даље поскупљење. Неке врсте поврћа су такође знатно поскупеле у односу на прошлу годину, показује истраживање КНСБ. При томе, реч је о сезонском поврћу – краставцу, парадајзу, паприци од којих се спрема традиционална за многе бугарске породице зимница.

„Због тога сматрамо да ће и у наредним месецима најпогођенија бити управо сиромашна домаћинства, што значи да ће сиромашни бити још сиромашнији” – каже Виолета Иванова, експерт са Института за социјална и синдикална истраживања при КНСБ.

„Из истраживања се види да се у административним областима попут Благоевграда, Ћустендила, Видина, Хаскова, где су зараде за око 30% ниже од просечних за земљу, запажа знатно већи од просека за Бугарску раст цене основних намирница. Дакле, животни стандард у овим административним областима је знатно нижи а цене већ постају социјално неподношљиве за људе, – подвлачи Виолета Иванова. По њеним речима, најпогођенији су сиромашнији региони где месечне зараде остају испод 1.000 лева (500 евра), код просека за земљу од 1.525 лева (763 евра). У исто време у Бугарској има и развијенијих у економском погледу општина у којима је просечна зарада већа од оне у целој земљи. –  Ова све већа разлика у дохоцима у различитим регионима је забрињавајућа, јер темпо раста зарада у сиромашнијим регионима неће надокнадити раст цена.”

Из КНСБ прогнозирају да ће од 1. јануара топлотна и електрична енергија поново поскупети и то ће додатно повећати износе на рачунима за централно грејање и струју. Проблем код нас је да ће, због тих високих износа на рачунима, људи смањити трошкове за основне намирнице и определиће се за куповину робе нижег квалитета. Поред тога, они неће бити у стању да издвајају новац за здравство, образовање, културу.

„Сматрамо да ће се до краја године трошкови живота повећати за 5%, а можда и више“ – наводи Виолета Иванова.

„То значи да у трочланом домаћинству које чине 2 запослене особе и 1 дете, свака од запослених особа мора да има доходак од 1.010 – 1.020 лева (скоро 510 евра). КНСБ брани свој став да се од 1. јануара идуће године минимална зарада мора повећати за 17,5% односно на 764 лева (380 евра). Осим тога, потребно је повећање зарада у јавном и приватном сектору у просеку за 13%. Тако би у 2024. години би минимална зарада износила 50% просечне зараде у земљи. А то је и један од основних услова за који се очекује да ће бити усвојен од стране Европске комисије и обавезан за све земље чланице Уније.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС