9. октобра обележавамо Дан античке културе. Реч је о неоспоривом утицају Античке Грчке и Рима који су од 1.000 г. пре Христа до 6-7. века после Христа одређивали целокупни развој Старог континента, укључујући и на територији данашње Бугарске. Наша земља обилује сведочанствима из те епохе.
Међу њима посебну пажњу завређује антички град Хераклеја Синтика који се налази близу града Петрича, на југозападу земље. Овог лета су археолози пронашли мноштво вредних артефаката. Међу њима су лик Александра Великог, рељеф на којем је приказан музичар, масивна мермерна скулптура бика, статуа која се повезује с култом према Митри и натпис из 1. века, израђен у част цара Тиберија. Али најзанимљивији предмет који су пронашли била је статуа младе жене реалне величине, без главе. Археолози претпостављају да се ради о статуи старогрчке богиње победе Нике пошто је пронађена на месту акропоља, где је било светилиште некадашњег града.
Више о овом античком граду на простору данашње Бугарске можете да прочитате у прилогу Антички град Хераклеја Синтика разоткрива своје тајне Дијане Цанкове.
Саставила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..