Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фолклорни фестивал „Белокаменица 2021“ – празник бугарског духа и традиција

Фотографија: Facebook /@s.Tsarevets

„Белокаменица“ је назив фолклорног фестивала који се традиционално организује у селу Царевец, крај града Мездре, северозападна Бугарска. Бели камен који се вади у околини Мездре и који је надалеко познат по свом квалитету постао је симбол тог краја. Из тог разлога је и фестивал који се организује крајем августа добио име по њему. Овогодишње пето издање фестивала окупило је бројну публику и учеснике. 


Подсетимо да је фестивал такмичарског карактера, учешће је бесплатно, а може да учествује свако ко жели, без старосних ограничења. Учесници се такмиче у категоријама: музички фолклор, плесни фолклор, обичаји, обреди. О припреми и одржавању овогодишњег фестивала испричала нам је гђа Маргарита Петкова, председник сеоске општине.

„Након једногодишње паузе због коронавируса људи су с нестрпљењем дочекали културне догађаје и манифестације које је општина организовала. За учешће на фестивалу пријавили су се многи аматерски састави из северозападне Бугарске, из наше општине и других крајева. Имали смо лепе тренутке. На тај начин промовишемо и најстарији занат у овом делу земље – вађење камена. Ове године су учествовале укупно 32 певачке групе, плесне формације, дуети и индивидуални извођачи. 


Сви су се одлично представили и жирију је било тешко да одлучи ко иде даље. Додељене су и специјалне награде. Једна од специјалних награда припала је фолклорној групи из села Крапчене која је показала традиционалне крапченске ношње. Награду је освојила и фолклорна група „Радост“ из Враце, са уметничким руководиоцима Крстјом Стефановим и Љубомиром Гешовским. Доброј атмосфери допринели су и певачи Венцислав Пенев и Јури Крумов.“

Раније ове године су жене из села Царево које се аматерски баве фолклором учествовале на такмичењу Националног система „Живо људско благо“ Министарства културе. У саставу жирија били су стручњаци с Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије науке. Оне су представиле обичај кувања домаћег сапуна.


„Заслужили смо још једно признање, тако су награђени напори три жене које су својеврсни чувари традиције,“ наставља гђа Петкова. „Некада се у свакој кући кувао домаћи сапун. Свако домаћинство је чувало стоку и жене су од лоја правиле сапун. 2018. године смо на фестивалу показали како се спрема сапун што је изазвало велико интересовање гостију. То нас је охрабрило да учествујемо на такмичењу Министарства културе. Уписали су нас на листу „Живо људско благо,“ уручили су нам сведочанства и дипломе. Догодине, крајем марта и почетком априла, организоваћемо Фестивал сапуна. 


Увек сам се трудила да сачувамо танку нит која повезује традицију и нове генерације. Морамо сачувати везу са прошлошћу јер је управо у таквим и сличним обичајима скривена наша суштина. Драго ми је што расте број људи који то цене. Оптимиста сам да ће се млади нараштај вратити старим и заборављеним традицијама и фолклору наших предака,“ рекла је Маргарита Петкова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook /@s.Tsarevets, БНР - Видин



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15