Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О пројекту Devet, балканским коренима и пријатељству

Представљамо вам Јелену Крстић и Николу Станошевића – учеснике српско-бугарског пројекта

Фотографија: facebook.com/devetmusic

Срели су се у Бечу где су наступали са џез формацијом једног свог колеге. Љубомир Господинов је из Бугарске, а Никола Станошевић – из Србије. Окупили су их њихови балкански корени и љубав према етно-џез експериментима, поготово када је реч о неправилним ритмовима чија се богата традиција негује у бугарској народној музици. Тако е покренут Devet – један заиста занимљив и успешан пројекат. Нешто касније им се, на почетку само као гостујући извођач, придружила Јелена Крстић – такође пореклом из Србије. И типично на балкански начин, професионални односи су временом прерасли у присно пријатељство које траје и данас. У мултикултуралној атмосфери аустријске престонице је слична музичка сарадња нешто сасвим уобичајено. Али за Љубомира, Николу и Јелену је несвакидашња прилика да размене искуства и обогате своје идеје. Свих троје су одрасли уз балканску традицију, стекли су класично образовање и велики су заљубљеници у импровизациону музику. 

Пре мање од два месеца су дуо Devet и Јелена учествовали на Џез фесту у Банском, што је било њихово прво појављивање пред бугарском публиком. А након концерта су први пут дали интервју за Радио Бугарску.

Јелена потиче из музичке породице. Рођена је у Ковину, у Јужнобанатском округу у Војводини. Још као дете почела је да похађа часове клавира и класичног певања у свом родном граду. Завршила је Музичку школу „Јосиф Славенски“ у Београду, након чега је постала студент класичног певања на Академији у Грацу. У Бечу је завршила музичку педагогију, класично и џез певање. Певачица је отворила своју школу певања а разрадила је и свој систем предавања у школи. Њени ученици су из САД, Русије и различитих европских земаља. Један од најплоднијих периода у њеној каријери је период сарадње са Хосеом Фелисијаном с којим је ишла на турнеју и имала прилику да дели сцену са многим легендарним џез музичарима. Каже да јој се Бугарска свиђа – менталитет Бугара, архитектура, храна и наравно – бугарски фолклор. Публика у Банском је са одушевљењем прихватила њену интерпретацију песме „Имала мајка едно ми чедо“ – популарну бугарску песму коју је Јелена научила две недеље пред концерт.

Никола Станошевић такође долази из музичке фамилије. Клавир је почео да свира са само шест година у родном Крагујевцу. Завршио је конзерваторијуме у Линцу и Бечу. Отац му је цео живот вукао хармонику, а стриц – контрабас. Из тог разлога су за њега изабрали клавир – „да седи и да свира.“ Каже да су направили добар избор пошто је то била љубав на први поглед. Никола већ 20 година живи у Аустрији – предаје и учествује на различитим пројектима, укључујући и пројекат браће Владигерови који такође живе и раде у Бечу. Прати рад и других бугарских музичара, Теодосиј Спасов му је један од омиљених извођача.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Рајна“

Својом аутентичношћу и неисцрпним могућностима бугарски фолклор већ одавно одушевљава музичаре из целог света. Један од таквих примера је и сарадња Данијела Верстапена и Нине Николине. На своја два предстојећа концерта у Бугарској, белгијски пијаниста..

објављено 24.5.24. 10.15

„Песмицом о азбуци” у извођењу вокалне групе „Радиодеца” БНР честита 24. мај

Бугарски национални радио (БНР) продуцирао је, снимио и направио видео-клип за „Песмицу о азбуци“ у извођењу вокалне групе „Радиодеца“, којом је свим Бугарима широм света упутио честитку поводом 24. маја – Дана Свете браће Ћирила и Методија, бугарског..

објављено 24.5.24. 10.15

Димитар Гугов и његово ћемане путују кроз етно, рок и класичну музику

Ћемане (гадулка) није међу музичким инструментима који се често могу чути на светским сценама. Свирати на ћеманету на савремени начин, с репертоаром који обухвата различите музичке жанрове и стилове, није посао за аматере. Како би „припитомили“ овај..

објављено 23.5.24. 10.10