Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бициклистички маратон Дунав Ултра – упознајте бугарско приобаље Дунава

Рута дуга преко 700 км повезује један од најсеверозападнијих делова земље код села Куделин са бугарским Црноморјем код села Дуранкулак

7
Фотографија: dunavultra.com

Осам година пошто је успостављена бициклистичка рута Дунав Ултра интересовање за њу је огромно. Разлог томе лежи у јединственој разноликости Дунавског подручја који је и даље terra incognita за масовни туризам. Крећући се рутом дуж обале Дунава љубитељи бициклизма уживају у правој авантури пуној сусрета са дивљом природом, историјом, обичајима и локалном кухињом. 


„Пре 8 година имали смо два ноћења, а овог лета, упркос ковид кризи, реализоваћемо преко 2.000 ноћења бициклиста који се крећу овом рутом,“ прогнозира Борис Бегамов, аутор пројекта Ултра Дунав и додаје:

Борис Бегамов
„Ове године смо разрадили мобилну апликацију Дунав Ултра која представља својеврсни водич који пружа информације о преко 350 партнера. У питању су различите врсте логистичких места, као што су места за смештај, локали, занимљиве знаменитости, бициклистички сервиси и препоручене стазе. Мобилна апликација Дунав Ултра је иновација која бициклисти или групи бициклиста омогућава да сами организују своје путовање и пређу целу руту или одређене деонице у периоду у години који им највише одговара.“

Подунавски регион је несумњиво једно од најсиромашнијих и најзаосталијих подручја код нас, али он крије неслућена богатства када је реч о људима у том крају и његовом историјском наслеђу. Штавише – путовање бугарским приобаљем може прерасти у непоновљив духовни доживљај. Из тог разлога га већина упоређује са путем Камино де Сантјаго у Шпанији (познат и као пут Светог Јакова), али у првим годинама пре него што се комерсијализовао и постао „замка за туристе.“ „Наше приобаље је егзотична дестинација за љубитеље пустоловина,“ каже Борис Бегамов.

А бициклистичка рута Дунав Ултра открива лепоту овог краја у пуном сјају.


Бициклисти посећују римски град Улпија ескус који је основан на ушћу реке Искар у Дунав у близини села Гиген крај града Плевена, северна Бугарска, брод „Радецки“ и уживају у лепим призорима природе и реке у граду Орјахову. Имају прилику да виде рушевине римског легионарског кампа Нове крај Свиштова, тврђаву Димум (I-IV в. пре Христа) у Белену и да се попну на Шишманову тврђаву у граду Никополу, а потом имају могућност и да предахну на градској плажи коју карактерише фин и ситан песак. Бициклисти обично посећују и музеје и цркве у том делу земље.


„Могу да пробају локална јела, рибљу чорбу која се у сваком месту спрема на другачији начин,“ каже Борис Бегамов и наставља: „Ту су и јела од рибе, реч је о различитим рецептима и природним даровима тог краја.“


Традиционално сваког лета ентузијасти из Бугарске, Румуније и других земаља учествују у бициклистичком маратону Дунав Ултра. Овогодишње осмо по реду издање почеће 3. септембра у Видину. Најмлађи учесници маратона покушаће да руту укупне дужине 700 км пређу за мање од 48 сати, док ће остали то урадити у оквиру 5 до 10 дана.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: dunavultra.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Река Јантра прича приче: кајакинг међу стеновитим феноменима и зеленим тунелима

Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..

објављено 24.11.24. 12.25

Планирана модернизација старе жичаре Говедарци-Маљовица

Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..

објављено 24.11.24. 09.15

Највише путују Бугари између 25 и 44 године

Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи, док је 20,8% боравило у иностранству, а 6,9% - у земљи и иностранству. У поређењу с перидом..

објављено 22.11.24. 12.14