Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Деветашка висораван очарава туристе и нуди добре услове за органску пољопривреду

7
Фотографија: devetakiplateau.org

На подручју Деветашке висоравни природа је обликовала феномене који одмах привлаче пажњу. Висораван се налази се у северној Бугарској, на северној ивици Старопланинске зоне. На северу достиже до Дунавске равнице, а на северозападу је окружена стеновитом ивицом изнад реке Осам. Једну трећину територије висоравни заузимају шуме које су станиште срна, лисица, вукова,  вепрова, јежева … дивљих мачака. На кречњачким стенама се сусрећу водоземци и гмизавци. А атмосферу употпуњују песме преко 80 врста птица.

У северном делу Деветашке висоравни смештено је село Карпачево. Архитектонски облик локалних кућа је једна од првих ствари које привлаче пажњу гостију. Међутим, село није познато само по томе. То сазнајемо и из приче Петје Генкове и Владимира Василева – младог брачног пара који је шарм Карпачева открио сасвим случајно. Дошли су ту мало пре него што пандемија коронавируса тотално завладала светом и село је постало њихово уточиште. „Хтели смо да одемо у неко лепо мало село и да тамо живимо. Да буде мирно. И ето, нашли смо се у Карпачеву“, каже Владимир.

Владимир Василев
Када су напустили Софију где су се бавили организовањем курсева страних језика (имали су своју школу за стране језике) Петја и Владимир су намеравали да у Карпачеву направе фарму пужева. Пандемија је, међутим, пореметила њихове планове, јер нису могли да набаве почетну количину пужева и они су се определили за гајење кромпира. Тако су постали повртари.  


„Имамо велико двориште од 0,4 ха, а купили смо и још једно земљиште од 0,5 ха. Тамо узгајамо органско поврће. Хемију не користимо никако. Пошто радимо само нас двоје, а повртарство захтева пуно рада, реновирање куће смо оставили за неке боље дане, – објашњава Петја. – Истина је да улажемо пуно рада, али срећом имамо пријатеље који траже органско поврће и наши клијенти су углавном они“.


Петју и Владимира смо упознали на музичком фестивалу „Џез под звездама  Деветашке висоравани“, који се одржава већ 7 година. 

„То је можда један од најзначајнијих за регион музичких догађаја, – каже Владимир. – Организатор фестивала је Удружење „Деветашка висораван“, које удружује десет села – Карпачево, Крушуна (где се налазе дивни  Крушунски водопади), Какрина (које је познато по Какринском хану где је ухапшен  Васил Левски) и др. У близини се налази Деветашка пећина о којој постоје занимљиве чињенице. У ствари, сама Деветашка висораван је веома лепо место – добро је очувана, има ту животиња које се могу видети у природи. У наше село долази много туриста.“

Деветашка пећина
Данас Карпачево има око 60 сталних становника махом старијих људи. Зарадити за живот ту није лако и зато радно способно становништво ради у оближњим градовима.

Због специфичног архитектонског облика села овде долазе многи архитекти из свих крајева Бугарске да би истражили методе градње овдашњих старих мајстора, који су користили глину, креч и камен.


Постоје и пројекти који уливају наду да ће регион оживети, каже Петја и додаје:

„Захваљујући Удружењу „Деветашка висораван“ зграда млина, која се налази на почетку села, биће реновирана и постаће Информативни и туристички центар где ће се између осталог одржавати и курсеви везани за развој туризма. Очекује се да ће бити отворен у јесен.“


Годину дана након одласка у село Карпачево, Петја и Владимир су срећни својим избором. А да ли су оптимисти?

„Апсолутно да. Нашли смо се овде случајно, али сада већ знамо да је наше место управо ту“, одговара Петја.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: devetakiplateau.org, лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Приморско завршава сезону уз пораст броја туриста од 30%

Туристички град Приморско је домаћин Црноморског форума 2024, где ће најуспешније компаније и општине у црноморском региону бити награђене на свечаној церемонији, која ће се 6. септембра 2024. године одржати у центру града. По девети пут заредом,..

објављено 26.8.24. 13.40

Летовалиште Албена прославило 55 година постојања

Црноморско летовалиште Албена, у којем тренутно борави 11.000 туриста, прославило је свој 55. рођендан, јавља БТА. Највише гостију долази са Скандинавског полуострва, а све више туриста пристиже и из Француске, Чешке и Пољске. Број бугарских и румунских..

објављено 26.8.24. 10.22

Недељно пењање до планинарског дома „Алеко“ враћа сећања на прво организовано освајање врха

Изложба, планинска читања из књига о Бугарској, поезија и музика само су део програма Софијске градске библиотеке поводом 129 година од првог организованог пењања на највишу тачку планине Витоше. Позив је упућен свим љубитељима планинарских похода –..

објављено 24.8.24. 10.00