Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Деветашка висораван очарава туристе и нуди добре услове за органску пољопривреду

7
Фотографија: devetakiplateau.org

На подручју Деветашке висоравни природа је обликовала феномене који одмах привлаче пажњу. Висораван се налази се у северној Бугарској, на северној ивици Старопланинске зоне. На северу достиже до Дунавске равнице, а на северозападу је окружена стеновитом ивицом изнад реке Осам. Једну трећину територије висоравни заузимају шуме које су станиште срна, лисица, вукова,  вепрова, јежева … дивљих мачака. На кречњачким стенама се сусрећу водоземци и гмизавци. А атмосферу употпуњују песме преко 80 врста птица.

У северном делу Деветашке висоравни смештено је село Карпачево. Архитектонски облик локалних кућа је једна од првих ствари које привлаче пажњу гостију. Међутим, село није познато само по томе. То сазнајемо и из приче Петје Генкове и Владимира Василева – младог брачног пара који је шарм Карпачева открио сасвим случајно. Дошли су ту мало пре него што пандемија коронавируса тотално завладала светом и село је постало њихово уточиште. „Хтели смо да одемо у неко лепо мало село и да тамо живимо. Да буде мирно. И ето, нашли смо се у Карпачеву“, каже Владимир.

Владимир Василев
Када су напустили Софију где су се бавили организовањем курсева страних језика (имали су своју школу за стране језике) Петја и Владимир су намеравали да у Карпачеву направе фарму пужева. Пандемија је, међутим, пореметила њихове планове, јер нису могли да набаве почетну количину пужева и они су се определили за гајење кромпира. Тако су постали повртари.  


„Имамо велико двориште од 0,4 ха, а купили смо и још једно земљиште од 0,5 ха. Тамо узгајамо органско поврће. Хемију не користимо никако. Пошто радимо само нас двоје, а повртарство захтева пуно рада, реновирање куће смо оставили за неке боље дане, – објашњава Петја. – Истина је да улажемо пуно рада, али срећом имамо пријатеље који траже органско поврће и наши клијенти су углавном они“.


Петју и Владимира смо упознали на музичком фестивалу „Џез под звездама  Деветашке висоравани“, који се одржава већ 7 година. 

„То је можда један од најзначајнијих за регион музичких догађаја, – каже Владимир. – Организатор фестивала је Удружење „Деветашка висораван“, које удружује десет села – Карпачево, Крушуна (где се налазе дивни  Крушунски водопади), Какрина (које је познато по Какринском хану где је ухапшен  Васил Левски) и др. У близини се налази Деветашка пећина о којој постоје занимљиве чињенице. У ствари, сама Деветашка висораван је веома лепо место – добро је очувана, има ту животиња које се могу видети у природи. У наше село долази много туриста.“

Деветашка пећина
Данас Карпачево има око 60 сталних становника махом старијих људи. Зарадити за живот ту није лако и зато радно способно становништво ради у оближњим градовима.

Због специфичног архитектонског облика села овде долазе многи архитекти из свих крајева Бугарске да би истражили методе градње овдашњих старих мајстора, који су користили глину, креч и камен.


Постоје и пројекти који уливају наду да ће регион оживети, каже Петја и додаје:

„Захваљујући Удружењу „Деветашка висораван“ зграда млина, која се налази на почетку села, биће реновирана и постаће Информативни и туристички центар где ће се између осталог одржавати и курсеви везани за развој туризма. Очекује се да ће бити отворен у јесен.“


Годину дана након одласка у село Карпачево, Петја и Владимир су срећни својим избором. А да ли су оптимисти?

„Апсолутно да. Нашли смо се овде случајно, али сада већ знамо да је наше место управо ту“, одговара Петја.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: devetakiplateau.org, лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фестивал рибе у Поморију открива тајне рибарства

Дводневни фиш фестивал у Поморију представиће гостима и становницима црноморског градића свакодневицу и занат рибара. Идеја организатора фестивала из општине је да се гости кроз концерте, презентације рибљих специјалитета, позоришне представе и друге..

објављено 21.6.24. 11.35

Батак – много више од прелепог града драматичне историје и живописне природе у Родопским планинама

За нас Бугаре Батак је свети град! У њему и до данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за  Априлски устанак 1876. године, када је већина невиних житеља овог родопског градића страдала од сабље османског поробитеља – различити извори сведоче да..

објављено 17.6.24. 13.00

Зељаница, скроб, интегралне пице и боза – села у околини Ћустендила као атрактивна гастрономска дестинација

Сеоски туризам иде руку под руку са упознавањем кухиње одређеног места. А регион Ћустендила (југозападна Бугарска) у том погледу представља рудник злата. Стога су и гастрономске туре у овом делу Бугарске све популарније. Туристи посећују мале..

објављено 16.6.24. 09.35